Jedan od najvećih srpskih umetnika svih vremena, majstor akademskog realizma i slikar koji je duboko obeležio nacionalnu svest, Pavle Paja Jovanović rođen je na današnji dan, 16. juna 1859. godine u Vršcu. Njegovo delo, bogato sa preko hiljadu slika, i danas živi kao moćan svedok srpske istorije, tradicije i lepote naroda.
Paja je odrastao u mnogočlanoj porodici vršačkog fotografa Stevana Jovanovića. Dar za crtanje pokazao je veoma rano – slikao je ikone u Sabornoj crkvi, a već sa 14 godina dobio je prvu pravu porudžbinu. Taj talenat ga je odveo u Beč, na čuvenu Likovnu akademiju, gde je brzo postao jedan od najboljih učenika profesora Gripenkerla i Milera.
Kao mlad umetnik, Pavle je svaki slobodan trenutak provodio na Balkanu – skicirao je ljude, nošnje, predele i običaje u Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini i Srbiji. Iz tih putovanja nastale su njegove čuvene žanr-slike: Ranjeni Crnogorac, Mačevanje, Kićenje neveste i Guslar koje su ga proslavile širom Evrope.
Kasnije se okrenuo velikim istorijskim kompozicijama koje su postale deo našeg nacionalnog identiteta: Seobe Srba, Krunisanje cara Dušana, Takovski ustanak i Bitka u Teutoburškoj šumi. Radio je i portrete – od Franje Josifa i kralja Nikole, preko srpskih vladara Karađorđevića, do običnih ljudi i dama čiju je lepotu uvek isticao sa posebnom nežnošću.
Njegova supruga Hermina-Muni bila mu je muza i velika podrška. Živeo je u Beču, Londonu, Parizu, Minhenu, a pred Drugi svetski rat vratio se u Beograd, gde je proveo teške ratne i poratne godine. Preminuo je 1957. u Beču, u 98. godini, a urna sa njegovim pepelom počiva u Beogradu.
Paja Jovanović nije samo slikao – on je pričao priče o srpskom narodu, njegovoj patnji, ponosu i lepoti. Danas se njegova dela čuvaju u Muzeju Paje Jovanovića, a on je sa pravom uvršten među 100 najznamenitijih Srba. Njegovo nasleđe i dalje inspiriše i podseća nas ko smo i odakle dolazimo.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
