Nemačka se suočava sa novom krizom, čak 2,86 miliona mladih između 20 i 34 godine nema nikakvu stručnu spremu ili kvalifikaciju. To je gotovo 20% cele te starosne grupe, prenosi ,,Deutschland-Kurier“. Kritičari tvrde da se politika „uvoza kvalifikovane radne snage“ nije pokazala uspešnom, jer veliki deo novopridošlih nema potrebne kvalifikacije za tržište rada.
Uvoz kvalifikovanih radnika, godinama je predstavljan kao rešenje za nedostatak radne snage u Nemačkoj. Međutim, prema kritikama koje se sve češće čuju u javnosti, umesto stručnjaka i zanatlija, zemlja je dobila veliki broj ljudi bez odgovarajuće obuke. Istovremeno, mnogi mladi Nemci sve teže pronalaze svoje mesto u sistemu koji, kako smatraju, zanemaruje njihove potrebe.
Dok nemačka industrija trpi pritiske visokih troškova energije, poreza i birokratije, političari i dalje insistiraju na politici masovne imigracije kao odgovoru na manjak radne snage. Kritičari upozoravaju da rezultat nisu popunjena radna mesta u fabrikama, već rast socijalnih troškova, nezaposlenosti među mladima i sve veće nezadovoljstvo dela stanovništva.
Nemačka, nekada simbol radne discipline i snažnog obrazovnog sistema, danas se suočava sa generacijom mladih bez jasne perspektive. Umesto ulaganja u domaću omladinu i reforme obrazovanja, sve više se oslanja na uvoz radne snage, što dodatno produbljuje postojeće probleme.
Prema podacima nemačkog saveznog instituta za stručno obrazovanje i obuku i Saveznog zavoda za statistiku, udeo mladih sa migracionom pozadinom među nekvalifikovanima znatno je viši nego među domaćim stanovništvom. Kod mladih stranog porekla taj procenat prelazi 35%, dok je među Nemcima bez migracionog porekla ispod 12%. Kritičari smatraju da to pokazuje neuspeh integracione politike i nedostatak obavezne stručne obuke.
Nezaposlenost među mladima bez kvalifikacija prelazi 22%, dok više od 75% otvorenih radnih mesta u nemačkoj privredi zahteva završenu stručnu obuku ili fakultet. Velike kompanije poput Volkswagen, BMW i Siemens već godinama upozoravaju na nedostatak kvalifikovanih radnika, zbog čega deo proizvodnje premeštaju u istočnu Evropu i Aziju.
Ovakva situacija već predstavlja ozbiljan teret za nemački budžet, penzioni sistem i konkurentnost privrede. Dok se deo visoko kvalifikovanih građana sve više povlači iz sistema, a industrija prolazi kroz proces deindustrijalizacije, pad produktivnosti, rast socijalnih razlika i produbljivanje društvenih podela je već prisutno. Kritičari smatraju da bez ozbiljnih reformi obrazovanja, tržišta rada i integracione politike Nemačku čekaju još ozbiljniji problemi u narednim godinama.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
