Dok bolnice širom sveta vode bitku sa nestašicom krvi, japanski naučnici rade na tehnologiji koja zvuči kao naučna fantastika: Veštačka krv kompatibilna sa svim krvnim grupama, bez potrebe za testiranjem podudarnosti i sa rokom trajanja koji višestruko nadmašuje obične donacije.
U centru projekta nalazi se tim profesora Hiromija Sakaija sa Nara Medical University, koji razvija takozvane hemoglobinske vezikule (HbV) – veštačke nosače kiseonika koji oponašaju crvena krvna zrnca.
Najveći problem klasične transfuzije dobro je poznat: stalna potražnja za O negativnom krvlju, ograničene donacije i kratak rok trajanja. Donirana crvena krvna zrnca mogu da se čuvaju u frižideru najviše 42 dana. Japanska alternativa? Do dve godine na sobnoj temperaturi i čak pet godina u frižideru.
A način na koji nastaje veštačka krv zvuči gotovo neverovatno. Naučnici uzimaju hemoglobin iz donorske krvi kojoj je istekao rok trajanja, zatim ga zatvaraju u zaštitnu ljusku i stvaraju stabilna, virus-slobodna veštačka crvena krvna zrnca. Pošto ove ćelije nemaju krvnu grupu, mogu potencijalno da se daju pacijentima bez unakrsnog testiranja kompatibilnosti.
Još 2022. godine sprovedene su male kliničke studije u kojima su tri grupe od po četiri zdrava muškarca, starosti od 20 do 50 godina, primile intravenske doze veštačke krvi u količinama do 100 mililitara. Zabeleženi su pojedini blagi neželjeni efekti, ali nije bilo ozbiljnih promena vitalnih parametara, uključujući krvni pritisak. Posle tih rezultata, tim nije zakočio, već je ubrzao istraživanja.
Profesor Sakai je proširio ispitivanja, a dobrovoljcima se sada daje između 100 i 400 mililitara rastvora veštačkih krvnih ćelija. Ako se potvrdi bezbednost i efikasnost, cilj je da se ova tehnologija uvede u medicinsku praksu oko 2030. godine.
Ali Nara nije jedino mesto u Japanu, gde se menjaju temelji medicine. Profesor Terujuki Komacu sa Chuo University radi na drugom pristupu – veštačkim nosačima kiseonika zasnovanim na hemoglobinu obloženom albuminom, namenjenim stabilizaciji krvnog pritiska i tretmanima poput masivnog krvarenja i moždanog udara. Za sada, rezultati na životinjama ulivaju optimizam, a sledeća velika stanica su – ljudska ispitivanja.
Zašto je ova tema ponovo eksplodirala i završila među najdeljenijim naučnim pričama? Zato što vest koju mnogi danas otkrivaju zapravo vuče korene iz 2025. godine, kada su informacije o japanskoj „krvi bez krvne grupe“ prvi put počele masovno da kruže globalnim medijima, a sada se ponovo deli kao potencijalni medicinski proboj koji bi mogao da promeni hitnu medicinu, ratne zone, udaljene bolnice i spasavanje života širom sveta.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
