Dok se građani Austrije već godinama suočavaju sa rastućim troškovima života i rekordnim cenama hrane, vladajuća koalicija ÖVP–SPÖ–NEOS odlučila je da od 1. jula 2026. godine smanji porez na dodatu vrednost na deo osnovnih životnih namirnica sa 10% na 4,9%. Odluka je potvrđena 12. maja na sednici parlamentarnog Finansijskog odbora (Finanzausschuss), a vlast meru predstavlja kao važan korak u borbi protiv inflacije i rasterećenju domaćinstava.
Prvi detalji pokazuju da je reč o veoma ograničenoj pomoći koja obuhvata tek mali deo potrošačke korpe. Prema dokumentima parlamenta i saopštenjima prenetim preko austrijske agencije OTS, sniženje PDV-a odnosi se samo na određene proizvode – mleko i mlečne proizvode, jaja, osnovne vrste voća i povrća, brašno, testenine, hleb, pirinač i kuhinjsku so. Meso, riba, ulje, sir, kafa, čajevi, orašasti plodovi i veliki deo drugih proizvoda ostaju van ove mere, kao i ugostiteljski objekti i restorani.
Prema procenama parlamentarne budžetske službe, prosečno domaćinstvo godišnje će uštedeti između 45 i 119 evra, u zavisnosti od broja članova porodice. Vlada govori o „prosečnih 100 evra pomoći“, dok kritičari upozoravaju da je to simbolično rasterećenje u poređenju sa višegodišnjim rastom cena energije, kirija i hrane.
Istovremeno, država će zbog ove odluke izgubiti značajan deo prihoda – oko 135 miliona evra već tokom 2026. godine, a zatim oko 400 miliona evra godišnje. Ukupni trošak do 2030. godine procenjuje se na približno 1,7 milijardi evra. Deo tog manjka vlast planira da nadoknadi uvođenjem nove „paketne takse“ na pošiljke iz trećih zemalja, što je izazvalo dodatne kritike opozicije i trgovinskog sektora.
Austrijska Privredna komora (WKO) i Handelsverband upozoravaju da trgovci imaju veoma malo vremena za prilagođavanje fiskalnih kasa i sistema, dok mnogi detalji zakona još nisu do kraja definisani. Posebno je nejasno kako će se nova pravila primenjivati na mešovite proizvode i pojedine kategorije robe.
Opozicione stranke FPÖ i Zeleni ocenjuju da mera neće suštinski promeniti položaj građana i da postoji rizik da deo poreskog rasterećenja trgovci uopšte ne prenesu na krajnje kupce. Kritike stižu i zbog činjenice da vlada nije otvorila ozbiljniju raspravu o uzrocima inflacije – skupoj energiji, visokim troškovima stanovanja i rastućem opterećenju srednje klase.
Ministar finansija Markus Marterbauer tvrdi da će mera doprineti „ublažavanju inflatornih pritisaka“, ali ekonomski analitičari upozoravaju da je njen efekat ograničen i da će ukupno smanjenje inflacije biti svega nekoliko desetinki procentnog poena.
Odluka austrijske vlade pokazuje koliko je duboka kriza životnog standarda u zemlji koja je decenijama važila za simbol stabilnosti i blagostanja. Umesto ozbiljnih ekonomskih reformi i udara na ključne uzroke rasta cena, građanima se nude parcijalne mere koje više liče na politički marketing nego na stvarnu strategiju izlaska iz krize.
Posebno zabrinjava činjenica da obični ljudi – među njima i brojna srpska dijaspora u Austriji – svakodnevno osećaju rast troškova života mnogo snažnije nego što to prikazuju zvanične statistike. Snižavanje PDV-a na nekoliko osnovnih proizvoda može doneti kratkotrajno olakšanje, ali ne rešava suštinski problem sve skupljeg života, nesigurnosti i pada kupovne moći.
Austrija se danas suočava sa pitanjem koje pogađa čitavu Evropu – koliko dugo se ekonomski problemi mogu prikrivati simboličnim potezima, umesto ozbiljnim i dugoročnim rešenjima?
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
