„Smeh nije greh“: Novosađanka Biljana Kurevija bol pretvorila u oslonac za druge roditelje

Biljana Kurevija iz Novog Sada izgubila je sina Andriju kada je imao samo 13 godina, ali je iz najtežeg životnog udarca pronašla snagu da pomogne drugima. Umesto da ostane zarobljena u tišini bola, napisala je vodič „Smeh nije greh“ – priručnik namenjen roditeljima koji prolaze kroz najdublji gubitak. Njena priča, koju je predstavio „Dnevnik“, nije samo priča o tuzi, već o hrabrosti, solidarnosti i malim koracima kojima se čovek ponovo vraća životu.

„Prve tri godine bile su pakao. Nisam mogla ni da ustanem iz kreveta“, ispričala je Biljana. Vremenom je, kroz razgovore, podršku i susrete sa ljudima koji nose sličan bol, shvatila da tugovanje ne sme da bude zatvorena soba u kojoj čovek ostaje sam. Iz tog iskustva nastao je vodič koji roditeljima ne deli prazne savete, već pruža razumevanje, toplinu i rečenicu koja mnogima znači više od hiljadu objašnjenja – da smeh posle gubitka nije izdaja.

U razgovoru za „Dnevnik“, Biljana je blago poručila: „Smeh nije greh. Na kampovima smo se smejali i plakali zajedno – i to nas je spasavalo.“ Upravo ti susreti, radionice i kampovi postali su mesta na kojima roditelji ponovo uče da dišu, govore o svojoj deci, dele uspomene i prihvataju da bol ne nestaje, ali može da se nosi uz ruku drugog čoveka.

Biljana danas vodi radionice, deli iskustva i pomaže roditeljima da razumeju da tugovanje nema pravilnik, rok ni propisanu formu. Neko ćuti, neko plače, neko se vraća poslu, neko tek posle godina izgovori ono što ga lomi. Njena poruka je jednostavna i snažna: gubitak menja čoveka zauvek, ali ne mora da ga zauvek zaustavi.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Biljanina priča podseća da najveća ljudska snaga često nastaje tamo gde je bol najdublji. Ona nije od svog gubitka napravila zid, već most prema drugima koji prolaze kroz isto. Takvi ljudi govore iz rane – i zato njihove reči dopiru daleko.

Piše: Nina Stojanović