Odluka suda u Geteborgu da oslobodi nastavnika koji je deci zalepio traku preko usta već je izazvala ozbiljne polemike u švedskoj javnosti. Dodatnu pažnju sada je privukla i izjava jedne od porotnica koja je glasala za oslobađajuću presudu. Ona tvrdi da je postupak bio deo igre, da je nastavnik prethodno isprobao traku na sebi i da slučaj nije bio toliko ozbiljan kako se u prvi mah činilo, prenosi ,,omni.se“.
Prema njenim rečima, traka je bila zalepljena uglavnom preko gornje usne, deca su i dalje mogla da otvore usta, a sve je trajalo svega nekoliko minuta. Upravo na toj proceni zasnovan je deo obrazloženja da se ne radi o postupanju koje bi trebalo da vodi ka krivičnoj osudi. Ali baš tu počinje i suština spora: ono što je za nekoga ,,kratko” i ,,ne previše ozbiljno”, za drugoga je jasno poniženje deteta i prelazak granice koju odrasla osoba u školi ne sme da pređe.
Porotnica je otišla i korak dalje, rekavši da je jasno da je deci bilo neprijatno, ali je istovremeno postavila pitanje: da li deca koja se loše ponašaju ne treba i da osećaju stid? Takva formulacija dodatno je rasplamsala raspravu, jer u fokusu više nije samo jedna sporna metoda disciplinovanja, već i način na koji deo pravosudnog sistema očigledno gleda na granicu između vaspitavanja, poniženja i povrede dostojanstva deteta.
Sa druge strane, tužilaštvo je zauzelo znatno oštriji stav. Tingsfiskal Emilia Lindberg smatra da je nastavnik trebalo da bude osuđen za uznemiravanje u sedam slučajeva i navodi da je utvrđeno da su deca bila povređena i ponižena tim postupanjem. Prema dostupnim podacima, radilo se o deci iz predškolskog razreda, uzrasta oko pet do šest godina, što celu stvar čini još težom. Ne govorimo, dakle, o tinejdžerima, već o vrlo maloj deci koja teško mogu da razumeju šta se događa i još teže da se odbrane od autoriteta odraslog čoveka u učionici.
Upravo zato ovaj slučaj prevazilazi samu sudnicu. On otvara neprijatno, ali neophodno pitanje: šta škola sme da uradi kada dete pravi buku, remeti čas ili odbija disciplinu? Ako je odgovor da odrasla osoba može da zalepi detetu trakom usta, pa da se to kasnije objasni kao igra ili prolazna neprijatnost, onda problem nije samo u jednom nastavniku. Onda je problem i u kriterijumima kojima se meri šta je prihvatljivo ponašanje prema deci. Ovo je zaključak zasnovan na javno prenetim stavovima iz slučaja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovakve presude gotovo uvek ostavljaju širi trag od samog predmeta. One šalju poruku školama, roditeljima i društvu o tome gde se povlači granica između neprimerenog i kažnjivog. A kada je reč o deci od pet ili šest godina, javnost obično ne traži pravne akrobacije, već elementarni osećaj mere. U tom smislu, rasprava koja je sada otvorena verovatno neće stati na jednoj presudi, jer se ovde više ne sudi samo jednom postupku, već i načinu na koji sistem razume zaštitu deteta.
Piše: Stefan Stojanović
