Branislav Nušić bio je najznačajniji srpski komediograf, pisac i esejista, čije su drame oblikovale savremenu pozorišnu scenu u Srbiji i regionu. Delovao je krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, koristeći humor i satiru da prikaže društvene pojave, slabosti birokratije i mehanizme javnog života.
Njegove komedije opstaju na repertoarima jer donose prepoznatljive likove i situacije iz svakodnevnog života, ispričane kroz humor i meru. Umesto oštrih sudova, društvene pojave prikazane su kroz ironiju i smeh. Sećanje na ovaj opus i dalje je prisutno, a 19. januar podseća na dan kada je 1938. godine preminuo u Beogradu.
Tokom karijere ostavio opus koji obuhvata komedije, prozu, eseje i publicistiku. Naslovi poput „Gospođe ministarke“, „Sumnjivog lica“, „Narodnog poslanika“, „Ožalošćene porodice“, „Pokojnika“ i „Autobiografije“ postali su stalna tačka pozorišnih repertoara. Njegovo stvaralaštvo ostaje neprevaziđeno ogledalo u kojem se svaka generacija iznova prepoznaje i smeje sopstvenim slabostima.
Profesionalni put nije bio vezan isključivo za književnost. Višegodišnja služba u diplomatiji, u Makedoniji i Albaniji, donela je iskustva koja su kasnije oblikovala pripovetke i zapise. Novinarski rad obeležen je tekstovima potpisivanim pseudonimom Ben Akiba, kroz koje je beležio duh vremena i navike sredine.
Lični život ostavio je snažan uticaj na kasnije stvaralaštvo. Pogibija sina Strahinje Bana u Prvom svetskom ratu prekinula je duži period pisanja komedija i rezultirala knjigom „Devetstopetnaesta“. Tokom ratnih godina povlačio se sa srpskom vojskom, deleći sudbinu naroda. Paralelno se bavio fotografijom i učestvovao u razvoju dečjeg pozorišta u Beogradu. Taj slojeviti rad učinio je da Nušić ostane prisutan kao autor čija dela traju mimo vremena u kojem su nastala.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nušić je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj akademiji i kulturi. Njegov duh i danas prožima svaku scenu, dokazujući da istinska umetnost nema rok trajanja i da njegovo vizionarsko pero ostaje vrhovni autoritet našeg glumišta.
Piše: Stefan Bogdanović
