Док цео свет верује да су вампири настали подно Карпата, мало ко зна да су Србија и Хрватска праве колевке ових митских бића. У Далмацији су веровали у кршнике, људе рођене током јаког невремена који су штитили села од вампира. У Србији је постојало дубоко укорењено веровање у вампире, а прва писана документа о овим бићима у Румунији појавила су се тек касније.
СТРАХ ОД ПОКОЈНИКА: Митови и Реалност
Етнопсихолог др Бојан Јовановић истиче да је реч „вампир“ српског порекла, али наглашава да митска бића попут вампира постоје у бројним културама. Веровање у вампире било је последица страха од повратка покојника, често повезаног са осећајем кривице да погребни обред није изведен како треба.
ВЕШТИЦЕ И ВАМПИРИ: Борба са Натприродним
Док су се у Европи вештице спаљивале у време инквизиције, у Србији је овај обичај трајао све до почетка 19. века. Милош Обреновић је искоренио спаљивање вештица, мада је и Карађорђе забрањивао ову праксу, иако је веровао да неке жене могу донети зло. Чак и данас постоје бројна веровања и обичаји у Србији који имају корене у страху од натприродних сила.
ЗАШТИТА ОД ЗЛА: Воденице и Митови
Воденице су у српској традицији посебно место мистичности и застрашујућих прича. Етнолог др Весна Марјановић објашњава да су воденице изван насеља, у непознатом простору, што их чини идеалним местом за митске приче. Вода која хучи и звуци воденичног точка изазивају разне асоцијације и привиђења, чинећи воденице местима где добро и зло увек стоје у равнотежи.
СТРАХОВИ И ЗАШТИТА: Од Амајлија до Бајалица
Страхови су увек везани за велике промене и гранична стања. Људи траже заштиту у амајлијама, жртвама или забранама. Данас се, чак и у околини Београда, жене ослањају на бајалице и црвени конац за заштиту од зла. Медији који свакодневно извештавају о несрећама додатно појачавају те страхове, стварајући потребу за личним заштитним механизмима.
