Zimska sezona u Austriji počela je solidno, hoteli su tokom praznika puni, a zvanični narativ govori o uspešnom startu. Iza te slike, prema oceni ekonomiste Olivera Fritza iz Instituta za ekonomska istraživanja, krije se realnost koju deo sektora uporno gura pod tepih. Gosti dolaze, noćenja se beleže, ali novac ne ostaje tamo gde bi trebalo.
Fritz upozorava da se turizam sve više oslanja na iluziju popunjenosti. Putovanja se ne odlažu, ali se potrošnja sistematski reže. Gosti štede na restoranima, piću, dodatnim sadržajima i uslugama koje su godinama bile izvor profita. Prihodi rastu sporije od troškova, a razlika se više ne može sakriti.
Troškovi energije, hrane i radne snage eksplodirali su, dok su marže ostale stisnute. Plate su porasle, ali to nije donelo stabilnost. Naprotiv. Preduzeća u smeštaju i ugostiteljstvu danas su manje profitabilna nego pre pandemije. Visoka zaposlenost ne znači zdrav sektor, već samo veći pritisak na bilanse.
Povećanje cena postalo je automatska reakcija, bez ozbiljne procene koliko gosti zaista mogu i žele da plate. Računa se na to da će tržište prihvatiti svako poskupljenje. Podaci, međutim, govore drugačije. Gosti dolaze, ali izbegavaju dodatnu potrošnju. Upravo u tim vanpansionskim uslugama, koje su ranije nosile zaradu, danas nastaje najveći gubitak.
Klimatski pritisci dodatno ogoljavaju slabosti sistema. Veštačko osnežavanje često se predstavlja kao trajno rešenje, iako donosi visoke troškove i samo privremeno odlaže probleme.
Letnji turizam raste, ali ne nadoknađuje slab zimski bilans. Fritz upozorava da vremena za odlaganje više nema. Popunjenost nije uspeh. Bez profitabilnosti, pritisak na sektor se dodatno pojačava.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija se izdvaja jednostavnom računicom. Skipas je i do dva puta jeftiniji, kvalitet skijanja ostaje uporediv, a smeštaj nudi bolji odnos cene i usluge. Dok alpski centri gomilaju troškove i dižu cene, srpski ski-centri pokazuju da konkurentnost može da se gradi bez finansijskog pritiska na goste.
Piše: Stefan Bogdanović
