Nemačka, nekada simbol industrijske snage i ekonomske discipline, danas sve više liči na državu koja je prespavala sopstvenu krizu. Upozorenja da je „pet minuta do ponoći“ odavno su prevaziđena. Kako sada priznaju i oni koji su godinama bili lojalni vladi, sat je već odavno otkucao. Predsednik Saveza nemačke industrije (BDI) Peter Lajbinger u intervjuu za „Zidojče cajtung“ javno je priznao ono na šta je poslovna zajednica dugo upozoravala – industrijsko jezgro Nemačke je u stvarnoj opasnosti.
Prema njegovim rečima, raspoloženje u kompanijama je „eksplozivno“, a često i otvoreno agresivno. Dok je na početku mandata velike koalicije postojala bar neka nada, danas dominira duboko razočaranje. Problemi se ne samo da nisu rešili, već su se produbili. Nemačka se suočava sa najdužom recesijom u svojoj posleratnoj istoriji, padom industrijske proizvodnje koji traje od 2018. godine i hronično niskim rastom produktivnosti. U poređenju sa drugim velikim ekonomijama, nalazi se na samom dnu po stopama rasta.
Lajbinger ne štedi politički establišment. Posebno kritikuje decenijama negovan mentalitet državne sigurnosti u kojem je država pokušavala da građane zaštiti od gotovo svakog životnog rizika. U uslovima rata u Evropi, globalne trgovinske fragmentacije i brutalne politike moći velikih sila, takav model postaje teret koji guši ekonomiju. Pozivi na niže poreze i brže odluke sve su glasniji, ali politička debata, kako kaže šef BDI-ja i dalje se gubi u sporednim temama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada šef BDI-ja javno kaže da je industrijsko jezgro „u opasnosti“, to je kasno priznanje političkog promašaja. Nemačka je godinama gradila sistem u kome se odluke razvlače, problemi maskiraju subvencijama, a stvarne reforme odlažu dok se ne pretvore u krizu. Umesto jasnog plana za konkurentnost, dobila je sporu administraciju, skupe kompromise i rasprave o simptomima, a ne o uzrocima. Ako se tempo ne promeni odmah, priča o nemačkoj industrijskoj pouzdanosti postaće samo nostalgija.
Piše: Nina Stojanović
