Nemačka privreda nastavlja da se suočava sa ozbiljnim problemima. Prema podacima kreditne agencije Creditreform u 2025. godini u toj zemlji se očekuje oko 23.900 stečajeva preduzeća, što je više od osam odsto u odnosu na prošlu godinu i najviši nivo još od 2014. godine. Kako piše švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“, to praktično znači da svake godine, u proseku, tri firme na sat podnose zahtev za stečaj.
Najviše su pogođena mala preduzeća sa do deset zaposlenih, koja čine više od 81 odsto svih bankrota, odnosno oko 19.500 slučajeva. Posebno teška situacija zabeležena je u sektorima trgovine, usluga i zdravstva, gde su u stečaj otišli i pojedini veliki sistemi, uključujući lance bolnica i domova za negu.
Ukupni gubici za poverioce, među kojima su banke, dobavljači i zaposleni, procenjuju se na oko 57 milijardi evra. Istovremeno, ugroženo je približno 285.000 radnih mesta širom zemlje.
Šef istraživanja u Creditreformu Patrik-Ludvig Hancš navodi da su glavni razlozi za ovakav razvoj situacije visoki dugovi preduzeća, otežan pristup kreditima, skupa energija i složena regulativa. „Mnoga preduzeća posluju na ivici održivosti, a privredni oporavak se i dalje ne nazire“, upozorava Hancš.
Iako nemačka vlada za 2026. godinu najavljuje velike investicije u infrastrukturu i odbranu, ekonomisti ne očekuju brz preokret. Naprotiv, procenjuje se da bi broj stečajeva mogao da ostane na visokom nivou ili čak dodatno poraste.
Ovi podaci, prema oceni stručnjaka, ukazuju na dublje strukturne probleme nemačke ekonomije i pad njene konkurentnosti na globalnom tržištu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok nemačka vlast ističe rezultate ulaganja u zelenu tranziciju i druge političke projekte, realni sektor trpi ozbiljne posledice. Visoki troškovi energije, složena birokratija i poresko opterećenje posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, koja čine okosnicu nemačke privrede. Umesto rasterećenja privrede i stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje, reformski zahvati izostaju. Posledice su vidljive u hiljadama zatvorenih firmi i stotinama hiljada ugroženih radnih mesta. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike, Nemačka bi mogla da se suoči sa dugotrajnim padom privredne aktivnosti.
Piše: Nina Stojanović
Komentari 1