Italija se ponovo suočava sa sopstvenim starim senkama. Dok evropske institucije pooštravaju borbu protiv finansijskog kriminala, Italija se i dalje muči da suzbije pranje novca i rastuću sivu ekonomiju.
Najnoviji podaci, objavljeni u petak 7. novembra, pokazuju da je ukupno izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa ponovo prešlo granicu od 100 milijardi evra, krećući se između 98,1 i 102,5 milijardi za 2022. godinu. To je rast od oko 3,5 milijardi u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupna vrednost ekonomije u sivoj zoni dostigla je 182,6 milijardi evra, što čini 9,1% BDP-a. Najveći teret čini izbegavanje poreza – između 89,7 i 90,9 milijardi, dok se doprinosi izbegavaju u iznosu od 8,4 do 11,6 milijardi.
Posebno raste ne prijavljivanje prihoda iz samostalnih delatnosti, koje sada čini 55,6% celokupnog nevidljivog sektora. Čak i naizgled “obične” stvari, poput prihodi iz neprijavljenih zakupnina skočili su na 875 miliona evra, sa 625 miliona godinu ranije.
Geografska neravnoteža je bolna – dok sever pokušava da održava privid kontrole, najteži teret pada na južne oblasti, gde udeo sive ekonomije u ukupnoj privrednoj vrednosti doseže 16,5%, a Kalabrija prednjači sa čak 19,1%.
Iza ovih brojki ne stoji samo izbegavanje poreza, već sistem koji je navikao da diše između propisa. 2,9 miliona ljudi radi neregistrovano, najviše u sektorima koji drže svakodnevni život: poljoprivreda, trgovina, usluge i građevina.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Italija danas deluje kao zemlja koja zna problem, prepoznaje ga u statistici, ali ga ne uspeva u potpunosti dotaknuti. I tu je ono najteže – osećaj da se ništa suštinski ne menja.
Za poređenje, u Srbiji je kampanja “Uzmi račun i pobedi”, gde građani slanjem fiskalnih računa mogu osvojiti stan ili automobil, dovela do većeg evidentiranja prometa. Prema podacima, učešće sive ekonomije je smanjeno sa oko 23% BDP-a registrovano 2012. na 13,8% koliko je zabeleženo za 2024. godinu, što iznosi 1.263,09 milijardi dinara, odnosno 10,77 milijardi evra.
Piše: Stefan Bogdanović
