Sveti Luka ili Noć veštica – za Srbe je odgovor jasan. Još uvek srce našeg naroda bije za svetost, a ne za masku tame. Dok se svet zabavlja prizivanjem senki, Srbi se okupljaju oko slavske sveće, hleba i molitve. Jer ovde se ne slavi strah, već vera – ne smrt, već život.
I neka tako i ostane. Jer ne dolazi sa Zapada sve što vredi, a najmanje ono što se poigrava sa slikama smrti, tame i demonskog. U zemlji gde se na isti dan pali slavska sveća i priziva blagoslov Svetog Luke, neprihvatljivo je da se u isto vreme stavlja maska i veliča satanizam.
Noć veštica nije deo našeg nasleđa. Nije ni zabava ni šala, već parodija na svetost, paganski običaj koji zamagljuje razliku između svetlosti i mraka. Iza šarenih lampiona i bundeva krije se duh koji ne poznaje Hrista, ne pripada našoj veri, ni našem narodu. Dok drugi slave strah i obličja tame, mi slavimo Svetog Luku, lekara, evanđelistu i svetitelja koji je isceljivao telo i dušu, koji je verom pobedio mrak.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zato 31. oktobar u Srbiji nije tek dan u kalendaru — to je ispit identiteta. Između onih koji se smeju zlu i onih koji se mole dobru. Neka drugi nose masku, mi ćemo, kao i naši preci, slediti svetlost u srcima. Jer vera ne skriva lice — ona ga uzdiže ka Bogu.
Piše: Stefan Bogdanović
