Nakon pet godina boravka zaposleno je samo deset odsto žena iz ove grupe. Ni posle devet godina stanje nije mnogo bolje, posao ima 36,2 odsto Sirijki i 37,8 odsto Avganistanki. To znači da gotovo dve trećine i dalje nije zaposleno, piše ,,heute“.
Razlika u odnosu na ostatak stanovništva je ogromna. Među svim ženama u Austriji stopa zaposlenosti iznosi 70,7 odsto, dok je među ženama migrantskog porekla 64,3 odsto. Kada se zajedno posmatraju izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka, radi samo 24 odsto žena, naspram 56 odsto muškaraca iz istih zemalja.
Potpuno drugačiji rezultati beleže se među doseljenicima iz bivše Jugoslavije i Turske. Stopa zaposlenosti osoba poreklom iz bivše Jugoslavije dostiže 72 odsto, a među ljudima turskog porekla 64 odsto. Kod novije doseljenih Turkinja već godinu dana nakon dolaska radi približno svaka druga.
Brže se zapošljavaju i izbeglice iz Ukrajine. Samo dve godine nakon dolaska u Austriju posao je imalo 35 odsto Ukrajinki, što je približno nivo koji žene iz Sirije i Avganistana dostižu tek posle gotovo jedne decenije.
Prema podacima fonda, Avganistanke se nešto brže uključuju na tržište rada od Sirijki i čak češće od avganistanskih muškaraca pohađaju kurseve Službe za zapošljavanje. Međutim, rezultati ostaju daleko ispod proseka, što ukazuje da sami kursevi nisu dovoljni za trajno zapošljavanje.
Posle deset godina više se ne može govoriti samo o početnim teškoćama prilagođavanja. Kada većina radno sposobnih žena i dalje ne radi, teret neuspešne integracije snose poreski obveznici, dok država mora da objasni zašto skupi programi godinama ne donose očekivane rezultate.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
