U Nemačkoj oko 13,3 miliona ljudi – tačno 16,1% celokupnog stanovništva živi ispod granice ugroženosti siromaštvom. To je porast sa 15,5% iz prethodne godine, saopštio je Savezni statistički zavod (Statistisches Bundesamt, Destatis) 3. februara 2026. godine na osnovu prvih rezultata EU-SILC 2025. Ukupno 17,6 miliona građana (21,2 %) ugroženo je siromaštvom ili socijalnom isključenošću, svaki peti Nemac je na rubu egzistencije. Činjenice govore da Nemačka tone sve dublje od kada je Merc na vlsti.
Granica siromaštva, prema EU definiciji, iznosi manje od 60% srednjeg ekvivalentnog dohotka. Za samca to znači ispod 1.446 evra neto mesečno (porast sa 1.381 evra u 2024. godini). Za porodicu sa dvoje dece prag je oko 3.036 evra. Najteže prolaze samci (30,9% ugroženih), samohrani roditelji (oko 28–40% u zavisnosti od izvora), nezaposleni (skoro dve trećine njih spada u kategoriju siromašnih) i penzioneri (posebno žene, sa visokim stopama preko 20% u starijim grupama). Deca i mladi dodatno pate: oko 15,2 % mlađih od 18 godina bilo je ugroženo u prethodnim podacima, a trend se nastavlja.
Berlin godinama sipa rekordne sume u socijalne programe – Bürgergeld, Hartz IV naslednike, dodatne transfere i druge oblike pomoći, ali brojke pokazuju obrnut efekat. Inflacija je pojela kupovnu moć, cene energije i stanarina eksplodirale su, a realna zarada stagnira ili pada. Srednja klasa se topi, radna mesta u industriji nestaju, a birokratija i zeleni prelaz dodatno otežavaju život. Država kupuje kratkoročni mir davanjima, ali ne rešava korene: gubitak konkurentnosti, visoki troškovi života i demografski problemi. Umesto da smanjuje siromaštvo, sistem proizvodi hronične zavisnike od socijalne pomoći.
Ova statistika nije privremena anomalija – ona je direktna posledica politike koja prioritet daje globalnim obavezama, masovnoj imigraciji bez adekvatne integracije i ideološkim eksperimentima poput forsiranog prelaza na „zelenu“ ekonomiju. Socijalna država, nekad simbol nemačkog uspeha, pretvorila se u mašinu koja guta resurse, a rađa bedu i nezadovoljstvo. Problem sa nekontrolisanom najezdom migiranata donosi strah medju gradjane, jer se dešavaju konstantni napadi, pljačke, silovanja i ubistva. Vlast toleriše takvo stanje i odbija da preduzme odlučne korake da zaštiti svoje građane i ostavlja ih na milost i nemilost. Čak se i na policiju dešavaju sve češći napadi, što je jasan pokazatelj stanja u državi.
Ovo prenose glavni mediji (ZDF, Handelsblatt, Spiegel, Bild) i Deutschland-Kurier.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka više nije zemlja prosperiteta – ona je postala primer kako se socijalna država pretvara u zamku siromaštva. Na sve to Mercov ekonomski savet predlaže oštre rezove u socijalnim davanjima: ograničavanje naknade za nezaposlene u zavisnosti od godina starosti, ukidaju se majčinske penzije, starosna granica za penziju se povećava iznad 67 godina života, zubarski tretmani izbacuju se iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i nesreće na putu do posla i nazad isključuju se iz osiguranja od povreda na radu. Umesto pravog rešenja za radnike, tj. Za one koje još uvek imaju posao, dobija se predlog koji ih ostavlja bez osnovne zaštite u bolesti, nezaposlenosti i starosti. Sa druge strane migrant se leče o državnoj kasi. Milioni Nemaca jedva sklapaju kraj sa krrajem. Dok Merc slavi „napredak“, stanovništvo preživljava u poniženju i strahu.
Piše: Stefan Stojanovć
