Ako su podaci o 1,3 milijarde evra, koliko je navodno od 2021. do 2025. godine iz inostranstva stiglo domaćem neprofitnom sektoru, tačni, Srbija ima pravo da postavi najvažnije pitanje: ko je poslao taj novac, ko ga je primio i kakav je politički rezultat finansiran? Posebnu sumnju izaziva tvrdnja da je upravo 2024. zabeležen rekordni priliv od 350 miliona evra, u godini u kojoj su društvene podele prerasle u otvorenu političku krizu.
Strani novac ne dolazi u koferima niti se u ugovorima označava kao finansiranje destabilizacije. On stiže kroz projekte „demokratizacije“, „aktivnog građanstva“, „nadgledanja izbora“, „slobode medija“, „tranzicione pravde“ i „evropskih vrednosti“. Delegacija EU je, primera radi, za program podrške ljudskim pravima, demokratiji i civilnom društvu u Srbiji za 2024. i 2025. izdvojila 7,55 miliona evra. Među navedenim oblastima nalaze se građanski aktivizam, praćenje izbora, reformske politike i evropske integracije.
Pojedinačni grantovi ne objašnjavaju navodnih 1,3 milijarde, ali otkrivaju uspostavljeni sistem uticaja. Novac se raspoređuje kroz mrežu fondacija, udruženja, medija, edukativnih programa i lokalnih inicijativa. Tako se godinama stvara infrastruktura sposobna da oblikuje javno mnjenje, određuje „prihvatljive“ političke teme i u kriznom trenutku brzo mobiliše deo društva. Ne mora svaki korisnik stranog novca da učestvuje u političkom projektu da bi čitava mreža imala politički efekat.
U istoj statističkoj kategoriji mogu se nalaziti humanitarna, verska, sportska i kulturna udruženja. Upravo zato država mora da objavi detaljnu strukturu priliva: strane donatore, domaće primaoce, iznose, namenu projekata i povezana plaćanja medijima i aktivističkim grupama. Zbirna cifra bez imena štiti i poštene organizacije i one koje bi možda najradije ostale izvan pogleda javnosti.
Najveća greška bila bi tvrditi da novac nema političku namenu samo zato što je uplaćen legalno. Uticaj se danas ne kupuje tenkovima, već grantovima, obukama, kampanjama i proizvodnjom poželjnih narativa. Dok se ne otvore svi finansijski tokovi, tvrdnja o 1,3 milijarde evra ostaje nepotvrđena brojka – ali i dovoljno ozbiljan signal da Srbija mora da proveri da li se pod nazivom „civilno društvo“ godinama gradi paralelna politička infrastruktura pod kontrolom stranih centara moći.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
