Evropski parlament bi 18. maja trebalo da glasa o novom zakonu koji reguliše tzv. NGT1 biljke — biljke dobijene pomoću „novih genomskih tehnika“ (New Genomic Techniques). Reč je o jednoj od najvećih promena evropske politike prema genetski modifikovanim usevima u poslednjih 20 godina.
Suštinski, zakon pokušava da promeni definiciju dela GMO biljaka u Evropi. Umesto da se sve genetski izmenjene biljke tretiraju po istim strogim pravilima, Evropska komisija predlaže da se NGT1 biljke, dobijene tehnikama poput CRISPR uređivanja gena, smatraju „prirodno mogućim“ i praktično izuzmu iz klasičnog GMO režima.
Predlog zakona o NGT1 biljkama podnela je Evropska komisija još 5. jula 2023. godine, kao deo šireg plana EU za poljoprivredu, klimatske promene i „zelenu tranziciju“. U izradi zakona učestvovao je Direktorat za zdravlje i bezbednost hrane (DG SANTE), oslanjajući se na strategije „Farm to Fork“ i Evropski zeleni dogovor (Green Deal), sa ciljem smanjenja upotrebe pesticida i povećanja otpornosti useva na klimatske promene.
Ublažavanje regulacije NGT1 biljaka podržavaju Evropska narodna partija (EPP) i njen predsednik Manfred Veber, liberalne i centrističke stranke u Evropskom parlamentu, kao i agrarni i biotehnološki sektor Evropske unije. Podršku zakonu javno su dale i pojedine države članice, posebno Danska, kao i kiparska ministarka poljoprivrede Marija Panajiotu, koja je branila nova pravila kao način da evropski farmeri postanu konkurentniji i otporniji na klimatske promene.
Sa druge strane, najveći otpor dolazi od zelenih partija, anti-GMO organizacija, proizvođača organske hrane i država poput Austrije, Mađarske i Slovačke, koje tvrde da EU praktično uvodi novu generaciju GMO useva bez dovoljno strogih kontrola i jasnog označavanja hrane, što bi potrošačima moglo otežati da znaju šta kupuju.
Evropska unija tvrdi da je postojeći GMO zakon zastareo jer je donet 2001. godine, pre razvoja novih tehnologija za precizno uređivanje gena. Ako novi zakon bude usvojen, NGT1 biljke neće prolaziti stroge GMO procedure kao do sada, proizvodi neće morati da nose GMO oznaku i biće omogućen brži izlazak takvih useva na tržište EU.
Velika rasprava vodi se i oko patenata nad semenom. Kritičari strahuju da bi velike biotehnološke kompanije mogle dodatno da kontrolišu tržište semena i poljoprivrede kroz patente nad genetski izmenjenim sortama.
Ako Evropski parlament potvrdi zakon 18. maja, nova pravila bi mogla da počnu da se primenjuju od 2028. godine.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Poljoprivreda je oduvek kombinovala prirodne metode i ljudsku intervenciju. Čak i ono što danas zovemo „prirodno“ nije isto kao pre 500 ili 5.000 godina. Pšenica, kukuruz, jabuke — sve su to biljke koje su ljudi vekovima menjali selektivnim uzgojem. To nije laboratorija, ali jeste oblik genetske selekcije.
Piše: Biljana Stepanović
