Bliski istok ponovo kroji račune italijanskih potrošača, a talas poskupljenja preti da udari direktno na flaširanu vodu i bezalkoholna pića. Boca od litar i po uskoro bi mogla da košta pet do šest centi više. Na nacionalnom nivou, to je skoro 606 miliona evra dodatnog troška godišnje za sve potrošače.
Kako prenosi italijanski portal „Il Messaggero“ problem nije u samom piću, već u njegovom pakovanju. Proizvođači plastične ambalaže već su alarmirali tržište uvođenjem novih cenovnih dodataka i vanrednih klauzula koje stupaju na snagu odmah. Mineralne vode sada plaćaju ceh skupljih flaša, čepova i etiketa. Kompanije tvrde da unutrašnje rezerve više ne mogu da amortizuju ovakve udare, pa teret prebacuju na krajnju cenu.
Pravi udar stiže pred leto, kada potražnja za vodom skače, pa osim skupljih proizvoda preti i praznjenje rafova. Slučaj je već u nadležnosti Antimonopolske komisije jer prijave potrošača otkrivaju gotovo identična saopštenja različitih operatera. Svi se redom pravdaju geopolitikom i skupljom logistikom, uvodeći čak i „doplatu za ratni rizik na Mediteranu“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Suština poskupljenja nije u samoj vodi, već u dramatičnom skoku cena ambalaže. Proizvođači flaša, čepova i etiketa nametnuli su nove troškove pravdajući ih energetskom krizom i logističkim problemima. Fabrike vode ove troškove više ne mogu da amortizuju, pa se krajnji ceh kroz „ratne dodatke“ i veće maloprodajne cene direktno ispostavlja potrošačima.
Piše: Stefan Bogdanović
