Eksplozija skandala na Venecijanskom bijenalu, najvažnijoj svetskoj smotri savremene umetnosti koja se održava svake druge godine u Veneciji, od proleća do kasne jeseni, a ove godine do novembra.
Ono što bi trebalo da bude vrhunac umetničkog izražavanja, pretvorilo se u predstavu koja prelazi granicu dobrog ukusa. Austrijski paviljon, pod vođstvom kontroverzne umetnice Florentine Holcinger, nudi instalaciju koja je već uzdrmala planetu: „Sea World Venice“ ili „Morski svet Venecije“. U središtu paviljona je bazen u kojem se 25 golih ljudi prska filtriranim urinom posetilaca, vozi džet-ski i izvodi ekstremne scene. Iznad njih, gola žena visi naglavačke sa zvona, ljuljajući se s leva na desno, poput klatna. Zvono će zvoniti svakog sata do kraja izložbe, a kustos Nora-Svantje Almes otvoreno poručuje: „Uvodimo novu eru i bićemo konkurencija svim zvonicima u Veneciji, a ima ih 200.“
Instalacija je finansirana sa oko 600.000 evra iz budžetskih sredstava Austrije, kroz državni sistem podrške kulturi – od strane Ministarstva kulture Austrije i javnih fondova za umetnost.
Dok jedni tvrde da je reč o brutalnoj kritici zagađenja i odnosa čoveka prema morima, okeanima i venecijanskoj laguni, drugi pitaju: da li je ovo umetnost ili provokacija bez granica? Gde se završava koncept, a počinje šok radi šoka?
Susedni brazilski paviljon je osmišljen kao „magična bašta“, prostor pun zelenila i simbolike Majke prirode, ironično sponzorisan od strane Petrobrasa, velike energetske firme koja se bavi eksploatacijom nafte. Samo nekoliko koraka dalje, u okviru glavne izložbe, umetnica Linda Gud Brajent postavila je urbanu baštu: zelenu salatu, paradajz i bamije, koji rastu pred očima publike, kao „ključ“ našeg opstanka.
Tri paviljona, tri različite slike istog sveta, a kako se žiri ovogodišnjeg Bijenala povukao, ostavljajući presedan, tako će o nagradama prvi put odlučivati publika. Bez stručnog filtera, otvara se pitanje — ko danas zaista ocenjuje umetnost? Masa? Najglasniji skandal?
I dok kustosi zagovaraju tezu o „novoj eri“, kritičari pitaju: po kojoj ceni? Dok zvona instalacije zvone svakog sata, konkurencija nije samo venecijanskim kampanilima, već i zdravom razumu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Savremena umetnost očigledno ide ka sve ekstremnijim formama, a mi vas pitamo: da li svedočimo umetničkoj revoluciji ili njenom potpunom raspadu?
Piše: Biljana Stepanović
