Posle Požarevačkog mira 1718. godine, Austrija je granicu prema Osmanskom carstvu spustila do Zapadne Morave. Duž linije Loznica–Valjevo–Čačak–Kruševac–Homolje–Negotin podignuta su hajdučka sela i čardaci, a opustošeni Jagodinski distrikt ostao je retko naseljen i nesiguran. U takvoj pograničnoj svakodnevici u kasnu jesen 1731. godine, stanovnici sela Medveđa zatražili su od austrijskih vlasti dozvolu za ono što su nazvali obračunom sa vampirima.
Prema njihovim navodima, u selu je za dva meseca umrlo 13 ljudi, a strah je postao toliko jak da su najavili preseljenje na „tursku stranu“ Morave ako se „krvopijama” ne stane na put. Austrijska komanda je zahtev shvatila ozbiljno i u Medveđu uputila vojnog lekara i epidemiologa Johana Glasera, raspoređenog u Paraćinu, na karantinsku stanicu prema Turskoj. Glaser u selu nije našao znake zaraze, ali je posle ekshumacija zabeležio tela koja su, po njegovom opisu, bila neuobičajeno očuvana i u izveštaju upotrebio izraz „vampiri”.
Slučaj je potom preuzeo Beograd. U Medveđu je početkom januara 1732. stigla komisija sa pukovskim hirurzima, pomoćnicima i oficirima, a u pratnji lokalnih hajdučkih starešina. Njihov zapis od 26. januara, poznat kao „Visum et Repertum”, danas se navodi kao jedan od najvažnijih dokumenata u istoriji evropske „vampirske” literature. U izveštaju su pobrojane „anomalije” na telima, a komisija je, bez jasnog pravnog okvira da zabrani seoske običaje, dopustila da se posmrtni ostaci oskrnave i spale uz prosipanje pepela u Moravu.
U središtu priče pojavljuje se ime Pavla Arnauta. Po svedočenjima zabeleženim u dokumentu, doselio se iz južnih krajeva, pričao da se jednom sukobio sa vampirom i plašeći se „zaraze”, jeo zemlju iz njegovog groba. Kada je Arnaut kasnije poginuo, a ubrzo potom umrlo još nekoliko meštana, selo je zaključilo da se „vratio” i još pre isteka 40 dana izvršilo ekshumaciju i spaljivanje. Godinama kasnije, kada je Medveđu pogodio novi talas umiranja, sećanje na Arnauta vratilo je paniku – porodice su se, kako se navodi, skupljale u jednoj kući da zajedno dočekaju jutro.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iako je Medveđa posle austrijskog poraza 1739. godine opustela i rasula seobama, priča nije nestala. Naprotiv, 1732. godine o njoj su raspravljali evropski časopisi i akademije, a slučaj je stigao i do pruskog dvora. Srbija je, paradoksalno, ušla u evropsku javnost i kroz reč koja će kasnije obići svet – „vampir”.
Piše: Nina Stojanović
