U najnovijem svetskom izveštaju o obrazovanju, UNESKO je oštro kritikovao Nemačku zbog izražene obrazovne nepravde. Gotovo četvoro od petoro dece iz bogatih porodica dobija preporuku za gimnaziju, dok je među decom iz siromašnijih porodica to manje od jednog od troje. Deca migrantskog porekla češće završavaju u stručnom obrazovanju, a sistem ranog razvrstavanja dodatno produbljuje razlike.
Prema podacima iz izveštaja, Nemačka zaostaje za većinom evropskih zemalja upravo zbog toga što se deca rano usmeravaju u različite škole – često već posle četvrtog razreda. Odluke o daljem školovanju u velikoj meri zavise od socijalnog statusa roditelja, a ne od znanja i sposobnosti deteta.
Podaci su jasni, oko 68% dece iz bogatih porodica ide u gimnaziju, dok se više od trećine dece iz siromašnijih sredina upućuje u škole poput Hauptšule ili Ralšule. Čak i kada dobiju preporuku za gimnaziju, deo dece iz siromašnijih porodica ipak odustaje – najčešće zbog finansijskih i porodičnih razloga.
Posebno težak položaj imaju deca migrantskog porekla. Njihov uspeh zavisi od toga kada su došla u Nemačku. Oni koji su stigli rano imaju oko 50% šanse da završe zanat ili polože maturu (Abitur). Kod onih koji dolaze kasnije, u tinejdžerskom uzrastu, taj procenat pada na oko 38 odsto.
Izveštaj ukazuje i na to da deca iz bogatijih porodica, čak i sa istim ocenama, lakše prelaze u gimnaziju, dok je za decu iz siromašnijih slojeva to znatno teže.
Ovaj izveštaj ponovo otvara pitanje stvarne pravednosti nemačkog školskog sistema. Iako se često ističu vrednosti jednakosti i uključenosti, podaci pokazuju duboke društvene razlike koje najviše pogađaju decu iz slabijih slojeva i migrantskih porodica.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Umesto da obrazovanje bude put ka jednakim šansama, u Nemačkoj ono često postaje sredstvo za održavanje postojećih razlika. Sudbina dece se prerano određuje, ne prema znanju i radu, već prema poreklu i imovnom stanju porodice.
Piše: Stefan Stokjanović
