Bivši sudija Osnovnog suda u Prištini sredinom devedesetih godina prošlog veka, postavljen od odbornika Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, a sada „ugledni“ prištinski advokat Tom Gaši, koji se stidi krštenog imena Timor, izazvao je objavom na Fejsbuku veliko uznemirenje kod srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i zadao im još jedan „timor mortis“, odnosno smrtni udarac.
„Dosta je bilo! Ovaj objekat mora biti srušen! Ovaj objekat je na stranom zemljištu! Ovaj objekat je izgrađen u vreme okupacije! Nažalost, trpimo ovaj objekat 26 godina nakon oslobođenja i 17 godina nakon nezavisnosti“, napisao je Gaši, uz zahtev da u centru Prištine bude srušena nedovršena crkva Svetog Spasa, koju je počela da gradi Srpska pravoslavna crkva.
Inače, sasvim je zanimljivo da je Gaši, kako navode, moralna bitanga, o čemu svedoči prijava Inicijative za ljudska prava mladih Kosova, koja je podneta protiv Timora, ni manje ni više, zbog toga što je 14. februara 2020. snimljen kako šutira prosjaka dok je tražio milostinju na Trgu Majke Tereze u Prištini.
„Disciplinska komisija Advokatske komore Kosova je nakon održavanja zatvorene sednice i glavne disciplinske rasprave, donela odluku da je advokat Tom Gaši odgovoran za preduzimanje neetičkih radnji i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 2.500 evra, i obavezan da na ime disciplinskog paušala isplati iznos od 50 evra“, glasila je tada odluka prištinskih advokata.
Ugledni srpski novinar sa Kosmeta u penziji, Jugoslav Rađenović, ističe da zahtev pojedinih kosovskih Albanaca, intelektualaca, za rušenje hrama nije samo zahtev da se sruši građevina.
„On je signal da se negira pravo drugog naroda da bude prisutan u prostoru koji je vekovima bio deo istorije zajedničkog života. Umesto da se objekat dovrši i postane simbol multietničnosti i tolerancije, on je godinama bio ostavljen na milost i nemilost, čak pretvoren u javni toalet – nemar koji više govori o odnosu albanskih privremenih vlasti prema prošlosti nego o stvarnoj multietničnosti“, ističe Rađenović.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Rušenje ovakvog hrama neće popraviti istorijske nepravde, niti doneti pravdu onima koji su stradali. Ono će samo produbiti jaz, pojačati nepoverenje i uništiti poslednje zrno nade da grad može biti mesto gde različiti narodi žive jedni pored drugih. Simbolička moć ovog hrama je ogromna – on stoji kao svedok, kao podsetnik da prošlost ne možemo izbrisati bagerom, ali možemo graditi budućnost u koju će svi biti uključeni.
Piše: Siniša Kostić
