Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac

U teškim vremenima turskog ropstva, kada je srpski narod stradao pod zulumima, glađu i pritiscima da se odrekne svoje vere, Gospod je podario Hercegovini i čitavom svetosavskom rodu velikog duhovnika i čudotvorca, Svetog Vasilija Ostroškog. Njegov život bio je ispunjen molitvom, podvigom i brigom za narod, a njegove svete mošti u Manastiru Ostrog i danas okupljaju hiljade vernika koji traže utehu, isceljenje i snagu vere.

Rođen kao Stojan Jovanović 1610. godine u hercegovačkom selu Mrkonjić, još od detinjstva pokazivao je veliku pobožnost, smirenost i ljubav prema Bogu. Zamonašio se u manastiru Tvrdoš, dobivši ime Vasilije, a kasnije je postao mitropolit zahumski i hercegovački. U vremenu kada su mnogi poklekli pred pritiscima i nasiljem, Sveti Vasilije ostao je nepokolebljivi branilac pravoslavne vere i zaštitnik svog naroda.

Obilazio je sela i planine Hercegovine i Crne Gore, hrabreći narod da istraje u veri. Podizao je crkve, pomagao siromašne i otvarao škole, a njegovo ime brzo se pročulo među narodom zbog brojnih čudesnih isceljenja i darova prozorljivosti. Zbog progona i turskih zuluma povukao se u ostroške stene, gde je obnovio manastir Ostrog i pretvorio ga u jedno od najvećih pravoslavnih svetinja.

Sveti Vasilije upokojio se 1671. godine, ali njegova čuda nisu prestala. Sedam godina nakon smrti njegove mošti pronađene su netruležne i mirisne, što je narod doživeo kao potvrdu njegove svetosti. Od tada do danas pred njegovim kivotom neprestano se mole pravoslavci, ali i ljudi drugih vera, tražeći pomoć i utehu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Narod veruje da Sveti Vasilije nikada nije ostavio one koji mu sa verom dolaze. Zato hiljade poklonika svake godine pešače ka Ostrogu, mnogi bosi i na kolenima, noseći svoje tuge i nade pred velikog ostroškog čudotvorca. U srpskom narodu njegovo ime izgovara se sa posebnim poštovanjem, jer je Ostrog vekovima bio i ostao mesto gde vera pobeđuje očaj, a molitva donosi nadu.

Piše: Stefan Stojanović