Pavoslavna crkva 8. avgusta (po julijanskom kalendaru) proslavlja Svetu mučenicu Petku, poznatu i kao Petka Trnova. Ova svetiteljka, rođena u Rimu u hrišćanskoj porodici, još u detinjstvu se zavetovala Hristu, odlučivši da život posveti veri, čistoti i služenju bližnjima.
U vreme rimskog cara Dioklecijana, kada su hrišćani bili teško progonjeni, Sveta Petka je otvoreno ispovedala veru i odbila da se pokloni idolima. Zbog toga je bila izložena teškim mukama, ali je, vođena verom i ljubavlju prema Hristu, sve strpljivo podnela i postala primer istinskog hrišćanskog stradanja. Na kraju je posečena mačem, primivši mučenički venac.
Crkva je poštuje kao devstvenu mučenicu i uzor hrišćanskog življenja. Njeno ime „Petka“ dolazi od grčke reči „Paraskeva“, što znači „priprema“, jer se njen život tumači kao priprema za večni život u Hristu.
U bogosluženju, Sveta Petka Trnova se pominje kao neporočna nevesta Hristova, koja svojim stradanjem svedoči veru, čistotu i nepokolebljivo predanje Bogu. Vernici je poštuju kao zaštitnicu onih koji traže duhovnu snagu u borbi sa iskušenjima, i kao primer vernosti Bogu do kraja.
Molitva Svetoj Petki Trnovoj
Sveta mučenice Petko, neporočna nevesto Hristova,
ti koja si život svoj položila za veru i istinu,
primi naše molitve i prinesi ih Gospodu.
Izmoli nam snagu u slabosti, utehu u nevolji,
isceljenje duše i tela, i mir u srcima našim.
Pomozi nam da i mi hodimo putem vere,
postojani i smireni, kao što si ti hodila.
Moli Boga za nas, sveta Petko,
da se spasemo i budemo udostojeni Carstva nebeskog.
Amin.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Priča o Svetoj Petki duboko je urezana u srpsku istoriju i duhovnost. Njene mošti vekovima su putovale od Epivata, preko Trnova i Vidina, do Carigrada sve dok ih 1417. despot Stefan Lazarević nije preneo u Beograd. Taj čin bio je od nacionalnog značaja, Srbi su dobili svetiteljku i zaštitnicu u teškim vremenima, a Beograd je postao duhovni centar srpske državnosti.
