Švajcarska, koja se dugo smatrala evropskim uzorom u obrazovanju, suočava se sa ozbiljnim padom školskog sistema. Kako prenosi ugledni švajcarski list „NZZ“ (Neue Zürcher Zeitung), pozivajući se na najnoviji Izveštaj o obrazovanju u Švajcarskoj od 400 strana, znanje i kompetencije učenika opadaju u gotovo svim segmentima, osim u elitnim gimnazijama, dok nastavnici, uprkos stalnim pritužbama i dalje spadaju među najzadovoljnije radnike u zemlji. Švajcarska već dve decenije ne uspeva da dostigne cilj od 95% mladih sa završenom srednjom školom, a istovremeno raste i broj fakultetski obrazovanih koji ne uspevaju da pronađu posao.
Glavni autor izveštaja, istraživač Štefan Volter, otvoreno priznaje da nema jasno objašnjenje za ovakav trend. Rezultati pokazuju da jedino učenici akademskih srednjih škola zadržavaju stabilno visok nivo, dok u stručnim školama i dualnom sistemu rezultati padaju za čak 40 poena od 2012. godine, što odgovara zaostatku od gotovo jedne školske godine. Posebno zabrinjava podatak da je udeo funkcionalno nepismenih petnaestogodišnjaka u matematici porastao na 40%. Ni promena migrantske strukture nije donela poboljšanje, druga generacija imigranata sada postiže slabije rezultate od prve.
Problem se vidi i u stagnaciji završavanja srednjeg obrazovanja. Taj procenat pao je na svega 90,2%. Kantoni poput Ženeve i Bazel-Štata posebno se izdvajaju po slabijim rezultatima, jer prema oceni izveštaja, prevelik broj učenika šalju u gimnazije za koje nisu dovoljno pripremljeni, što kasnije dovodi do većeg odustajanja. Istovremeno, raste i nezaposlenost među visokoobrazovanima, koja je već premašila 2% i približava se nivou nezaposlenosti među onima bez fakultetske diplome.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj izveštaj razotkriva ozbiljan paradoks jedne od zemalja za koju naš narod misli da je jedna od najbogatijih i najuređenijih zemalja sveta. Dok Švajcarska važi za simbol uspeha, njen obrazovni sistem pokazuje zabrinjavajuću nemoć. Ne samo da zaustavi pad kvaliteta, već ni da jasno objasni zašto do njega dolazi. Posebno upada u oči činjenica da su nastavnici među najzadovoljnijima, dok rezultati učenika padaju. To više nije samo statistički problem, već signal dubljeg sistemskog umora i gubitka pravca.
Piše: Nina Stojanović
