Srpska pšenica iz prošlogodišnje žetve pronašla je put do evropskih tržišta brže nego ikada. U proteklih deset meseci izvezeno je oko 1,1 milion tona žita, a do nove žetve očekuje se ukupan izvoz od oko 1,2 miliona tona – rezultat koji premašuje ranije proseke i potvrđuje stabilnost domaće poljoprivrede.
Najveći kupac srpske pšenice je Italija sa 508.000 tona, dok Rumunija sledi sa 336.000 tona, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodne godine.
Direktor „Žitounije“ Zdravko Šajatović ocenio je da je ovogodišnji plasman u Rumuniju posebno ohrabrujući. Prosečna izvozna cena u aprilu iznosila je oko 190 evra po toni pšenice i 273 evra po toni brašna. Ukupno je izvezeno i gotovo 180.000 tona brašna, najviše u Bosnu i Hercegovinu, koja je uvezla više od 58.700 tona, kao i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Samo u BiH plasirano je više od 153.000 tona domaće prehrambene robe.
Sa prošlogodišnjim rodom od 3,7 miliona tona i prosečnim prinosom od 5,9 tona po hektaru na oko 600.000 hektara, Srbija pokazuje da poljoprivreda i dalje predstavlja jedan od najstabilnijih stubova privrede.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Vremenske prilike i količina padavina odlučivaće o novoj žetvi, ali trenutni trendovi, uz očekivane manje prinose kod velikih svetskih proizvođača zbog suše – otvaraju prostor za dodatni rast izvoza. Srpsko žito ne snabdeva samo domaće tržište, već donosi i značajan devizni priliv, potvrđujući da poljoprivreda ostaje pouzdan motor ekonomije.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
