Tačno u 19:53 časa 24. marta 1999. godine, dok su se sirene za vazdušnu opasnost još oglašavale širom zemlje, prve krstareće rakete „Tomahawk“ pale su na kasarnu „Ratko Pavlović Ćićko“ u Prokuplju. U tom trenutku stradao je vojnik Boban Nedeljković, prva žrtva brutalne NATO agresije, kojom je Zapad započeo otvoreni rat protiv Srbije.
Mladi vezista-šifrer Boban Nedeljković nalazio se u kantini na večeri kada su eksplodirale prve rakete. Umesto da se skloni, hrabro je potrčao da otključa vrata zgrade Centra za vezu i spase saborce. Druga „Tomahawk“ raketa pogodila ga je direktno, stradao je na mestu. Na kasarnu su ispaljene tri krstareće rakete, ciljajući komunikacioni centar Vojske Jugoslavije. Istovremeno je ranjeno još petoro vojnika.
Te večeri rakete su zasule vojne objekte širom zemlje: aerodrome u Batajnici i Somboru (raketa u Somboru je pala pet minuta pre sirene), Prištinu i okolinu, Kuršumliju (gde je u podzemnom bunkeru stradalo 11 vojnika), Pančevo, Novi Sad, Danilovgrad u Crnoj Gori (gde je poginuo vojnik Saša Stajić), Straževicu, Rakovicu i Žarkovo u Beogradu. Ukupno je pogođeno oko 40 vojnih meta. NATO je u prvih sati lansirao stotine projektila sa brodova i podmornica u Jadranu, uz podršku stotina borbenih aviona, od oko 400 koliko ih je bilo angažovano te noći, većina američkih.
Srpsko vazduhoplovstvo podiglo je Mig-29 lovce u odbranu. Te večeri oboreno je, ili oštećeno pet aviona tog tipa. Srpska PVO pružila je otpor od prvog trenutka.
Prema prvim saopštenjima Generalštaba, prvog dana poginulo je 10 vojnika, ranjeno 38, jedan nestao. Civilne žrtve te noći nisu zabeležene, agresori su se još pretvarali da gađaju „samo vojne ciljeve“. Stanovništvo se sklanjalo u skloništa i podrume, a RTS je uživo prenosio vesti o napadima. Slobodan Milošević proglasio je vanredno stanje dan ranije.
Pod lažnim izgovorom „humanitarne intervencije“ i „zaštite“ kosovskih Albanaca, NATO je bezobzirno napao Srbiju nakon propalih pregovora u Rambujeu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija pamti, a mi smo tu da vas informišemo.
Piše: Stefan Stojanović
