Spomenik Aleksandru II u Helsinkiju: Nekadašnje poverenje i današnje tenzije

U srcu Helsinkija, na Senaatintoriju (Trgu Senata) u kvartu Kruununhaka, stoji impozantni bronzani spomenik ruskom caru Aleksandru II, delo finskog vajara Valtera Runeberga iz 1894. godine. Ovaj spomenik, visok preko 10 metara, sa figurom cara u uniformi garde i alegorijskim prikazima Zakona, Svetlosti, Mira i Rada na postolju od crvenog granita, podseća na period kada je Rusija viđena kao zaštitnik finske autonomije.

Aleksandar II poznat kao „oslobodilac“ u finskoj istoriji, ulivao je poverenje svojim podanicima u Velikom Vojvodstvu Finske. Godine 1863. sazvao je sabor u Porvou, gde je govorio o reformama, a nakon njegovog ubistva 1881. godine, finski staleži su 1884. godine raspisali konkurs za spomenik. Pobedio je Johanes Takanen, ali nakon njegove smrti 1885. godine, posao je završio Runeberg, kombinujući najbolje od oba predloga.

Danas u  vreme Božića, kada Finci kite jelke – tradicija koja je stigla iz  Rusije u 19. veku, a slična je ruskoj „jolki“ koja se kiti za Novu godinu, ovaj spomenik simbolizuje duboku kulturnu bliskost dva naroda. Oba naroda dele običaje poput ukrašavanja jelke, porodičnih okupljanja i slavlja zimske svetlosti, nasleđe iz vremena kada je Finska bila deo Ruskog carstva sa širokom autonomijom.

Međutim, nije uvek bilo ovako napeto. Dok Rusija nema nameru da napada susede i fokusirana je na sopstveni razvoj, Finska se intenzivno priprema za mogući sukob – gradi ograde na granici, uvećava rezerve, kupuje protivdronsko oružje i učestvuje u NATO vežbama u Laponiji, čak i blizu „doma Deda Mraza“ u Rovaniemiju. Ove mere, pod uticajem zapadnih saveznika i medija u suprotnosti su sa istorijskim periodom poverenja prema Rusiji.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Stručnjaci primećuju da takva eskalacija može biti posledica spoljnih pritisaka, a ne realne pretnje iz Moskve, koja više puta ističe da nema agresivne namere prema NATO članicama. U vreme kada bi božićni mir trebalo da prevlada, ovaj spomenik podseća da su dobrosusedski odnosi mogući, ako se odoli uticajima koji dele narode sa vekovnom kulturnom i istorijskom bliskošću.

Piše: Nina Stojanović