U sve više švedskih škola javlja se neočekivan problem. Đaci posle fizičkog vaspitanja izbegavaju tuširanje, a posledice se osećaju i u učionicama. U školi Johan Šiteškolan u Elvšje, prema rečima nastavnika, većina učenika jednostavno napusti salu bez kupanja. Učenik devetog razreda Bose to opisuje direktno: „Ponekad dobiješ nečiji pazuh u lice i onda shvatiš da bi tuš stvarno dobro došao“.
Nastavnici tvrde da se situacija pogoršava. Na časovima posle fizičkog oseća se jak miris znoja, pa pojedini profesori govore o pravom „problemu radnog okruženja“. Statistike nema, ali u Šiteškolanu procenjuju da se danas tušira tek svaki peti učenik.
Istraživač sportske pedagogije Lisa Sverling potvrđuje da trend postoji. „Mnogi nastavnici fizičkog govore da sve manje dece ostaje da se tušira“. Uz to sve više učenika dolazi na čas u farmerkama i svakodnevnoj odeći. Ako znaju da se neće tuširati, manje su spremni da se zaista potrude. „Ako to ruši kvalitet časa, onda je to zabrinjavajuće“, kaže Sverling.
Podseća i da je škola u Švedskoj istorijski imala jasan zadatak da uči decu higijeni još iz vremena kada se živelo skučenije i bez tekuće vode. Školska kupatila bila su deo obrazovne misije.
Pogled redakcije iz Srpskog Ugla
Ovaj slučaj otvara pitanje koje prevazilazi granice Švedske. Ako mladi izbegavaju osnovnu higijenu zbog stida, pritiska ili jednostavne nezainteresovanosti, škole ne mogu ostati po strani. Neprijatnost i nehigijena nisu „lični izbor“ kada utiču na celu učionicu. Ipak u ovakvim slučajevima očigledna je i zanemarenost dece od strane roditelja, jer ne postoji edukacija koja ide iz porodice.
Piše: Nina Stojanović
