Nasilje u vrtićima u Severnoj Rajna-Vestfaliji naglo je poraslo u 2025. godini – prijavljeno je 4.718 slučajeva fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja nad decom, što je oko 80% više nego 2024. godine (2.680), prema odgovoru pokrajinskog Ministarstva za porodicu na poslanički upit partiji SPD, koji je preneo regionalni dnevni list „Kelner Štadtancajger“.
Službe za zaštitu mladih u prijavama obuhvataju širok spektar incidenata od fizičkog kažnjavanja i psihičkog pritiska do seksualno neprimerenog ponašanja. U ustanovama pod okriljem socijalne ustanove „Landschaftsverband Rheinland (LVR), oko trećine prijavljenih napada pripisuje se odraslima, dok su u dve trećine slučajeva deca bila nasilna jedni prema drugima. U okviru prijava „seksualnog nasilja“ navodi se 329 slučajeva među decom, dok se 98 slučajeva odnosi na postupke osoblja prema deci. Podatak da se broj prijavljenih incidenata u pokrajini između 2022. i 2024. godine više se nego udvostručio, dodatno pojačava sumnju da sistem već duže vreme puca po šavovima.
Pokrajinska vlast rast tumači kao dokaz da se smanjuje „tamna brojka“, odnosno da se sve više slučajeva prijavljuje i ne ostaje skriveno. Ministarka porodice Verena Šefer govori o većoj osetljivosti društva i potrebi za obaveznim konceptima zaštite dece. Vlast u Nemačkoj se pravda kako se dramatičan skok prijava može svesti samo na „bolju detekciju“ i zahteva hitne, ali i oprezne poteze od jasnih protokola, nadzora i odgovornosti, do jačanja kadrova.
Posebnu buru izaziva i plan izmena zakona kojim bi se povećale grupe i smanjilo vreme obaveznog prisustva kvalifikovanih vaspitača uz veće oslanjanje na pomoćno osoblje, naročito u jutarnjim i večernjim satima. Kritičari upozoravaju da takvo „širenje norme“ u praksi često znači manje kontrole i bezbednosti, a više stresa posebno u okruženju gde je svaki propust u radu sa decom previše skup.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nije slučajno što se ovakve brojke pojavljuju baš u trenutku kada se u Nemačkoj, sve češće govori o „optimizaciji“ i „fleksibilizaciji“ i smanjenju troškova u javnim službama. Što znači manje stručnih ljudi u službama, više čekanja i prebacivanje odgovornosti sa jednog zaposlenog na druge. Deca nisu budžetska stavka, a vrtić nije mesto za improvizaciju.
Piše: Nina Stojanović
