U zatvoru Hirtenberg, 30-godišnji Austrijanac Majkl L. preminuo je od teških povreda glave i preloma lobanje nakon što je intervenisalo čak dvanaest zatvorskih čuvara, umesto da bude prebačen u psihijatrijsku bolnicu. Kako prenosi austrijski portal „oe24.at“, ovaj slučaj samo je deo alarmantne serije smrtnih ishoda u austrijskim zatvorima. Od početka 2026. godine zabeleženo je već šest samoubistava i dvanaest pokušaja samoubistva – brojke koje su već dostigle nivo cele 2020. godine. Stručnjaci i advokati to otvoreno nazivaju „potpunim strukturnim slomom“ zatvorskog sistema.
Prema pisanju „oe24.at“ i „Faltera“, Majkl L. patio je od akutne psihoze i trebalo je da bude smešten u posebno obezbeđenu ćeliju, ali je umesto toga završio u prostoriji sa betonskim krevetom i stolom. Nakon što je postao nasilan, usledila je tragična intervencija. Slični slučajevi nastavili su se i u martu. U Ajzenštatu je zatvorenik izvršio samoubistvo tako što je zapalio ćeliju u zatvoru Štajn – istražuju se dvojica čuvara zbog sumnje da nisu sproveli propisane provere, dok je u Klagenfurtu zatvorenik pronađen u kritičnom stanju ubrzo posle tuširanja i preminuo je nekoliko dana kasnije.
Ombudsmanka Gabriela Švarc izrazila je zaprepašćenje ovim brojkama, dok je predsednik Udruženja austrijskih advokata za krivičnu odbranu Filip Volm bio još oštriji. On je sistem optužio za „totalni strukturni kvar“, kritikovao smeštaj mentalno obolelih zatvorenika bez adekvatne psihijatrijske nege, a ideju o metalnom kavezu uporedio sa Gvantanamom. Advokati zahtevaju hitna ulaganja u osoblje, obuku i masovno proširenje psihološke i psihijatrijske podrške uz temeljnu reformu zatvorskog sistema koja bi akcenat stavila na rehabilitaciju i poštovanje ljudskih prava.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrijski zatvorski sistem, koji važi za deo „uređene Evrope“, ovim slučajevima pokazuje koliko brzo dolazi do urušavanja kada se zanemare ljudsko dostojanstvo i mentalno zdravlje zatvorenika. Serija smrtnih slučajeva nije samo statistička nesreća, već dokaz sistemskog neuspeha u kojem se teško oboleli ljudi drže iza rešetaka umesto da dobiju neophodnu pomoć. Ako evropske zemlje ne uspevaju da obezbede osnovne uslove za sprečavanje samoubistava u zatvorima, onda je jasno da je čitavom kontinentu potreban radikalan zaokret – od pukog kažnjavanja ka stvarnoj rehabilitaciji. Ljudski život ne sme da prestane da vredi onog trenutka kada neko uđe u zatvorsku ćeliju.
Piše: Nina Stojanović
