U orkanskom nevremenu 28. decembra 1980. godine, na Tihom okeanu nestao je teretni brod „Dunav“ riječke Jugolinije sa 32 člana posade, predvođene kapetanom Srećkom Vukošom iz Kostrene. Brod je potonuo na dubini od 6.000 metara, oko 700 milja od Yokohame, a intenzivna potraga, koje zapravo nije ni bilo, okončana je 10. januara 1981. proglašenjem broda i posade nestalima. Ova tragedija ostaje jedna od najvećih pomorskih nesreća jugoslovenske trgovačke mornarice posle Drugog svetskog rata.
Brod „Dunav“, izgrađen 1973. godine u italijanskom brodogradilištu u La Speziji, bio je moderan teretnjak nosivosti 25.000 tona, dug 179 metara, sa tri broda-blizanca u floti Jugolinije. Te 1980. godine, sa samo sedam godina starosti, plovio je iz Kanade prema Kini, noseći 12.000 tona čelika, 11.000 tona papira i druge robe. Poslednji put viđen je u oluji koja je izazvala prodor vode u pramčani teretni prostor i lom dizalica.
Kapetan Vukoša je 28. decembra u 7:30 sati po japanskom vremenu uspeo da javi Jugoliniji da brod skreće ka Yokohami zbog teških oštećenja. Kasnije je uspostavio kontakt sa brodom „Banija“ Atlantske plovidbe, izveštavajući o kritičnoj situaciji. Vest o nestanku držana je u tajnosti pet dana, a javnost je tek 2. januara 1981. obaveštena o prekidu veze. Iako je zvanično trajala 14 dana, potraga je bila samo formalnost, nikakve stvarne akcije spasavanja nije bilo.
Trideset dvoje hrabrih pomoraca, od kapetana do najmlađeg člana posade ostali su zauvek na dnu Tihog okeana. Njihova imena, od Srećka Vukoše do Branka Obrića, podsećaju na žrtvu koju su podneli radeći za svoju zemlju i porodice.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Tragedija „Dunava“ nije samo pomorska nesreća, ona je bolan podsetnik na cenu koju su plaćali naši pomorci noseći teret jugoslovenske privrede preko svetskih mora. U vreme kada je zemlja bila ponosna na svoju trgovačku flotu, 32 života su ugašena u oluji, a država nije učinila dovoljno da ih spase. Danas, decenijama kasnije, dužni smo da čuvamo sećanje na te hrabre ljude koji su svojim radom i životima gradili bolju budućnost. Mirno im more nebesko, i neka njihova žrtva nikada ne bude zaboravljena.
Piše: Stefan Stojanović
