Od borbe protiv neobrazovanosti žena do osvajanja evropskih nagrada, lik i delo Savke Subotić ostali su trajni simbol kulturnog i ekonomskog osnaživanja srpskih žena.
U vremenu kada su srpske žene bile gotovo u potpunosti uskraćene za obrazovanje i osuđene na potpunu ekonomsku zavisnost od svojih muževa, Savka Subotić, majka sedmoro dece, imala je hrabrosti da ustane protiv ustaljenih običaja i pokrene prvi ženski pokret u Srbiji. Svojim radom i vizijom pokazala je da je ženi mesto ne samo u domu, već i u društvenom, kulturnom i ekonomskom životu.
Shvativši da puko zalaganje za prava nije dovoljno, Subotićeva se okrenula praktičnim rešenjima. Počela je da piše i objavljuje tekstove, osniva radionice i zadruge rukotvorina, verujući da srpske žene kroz rad mogu steći i dostojanstvo i ekonomsku nezavisnost. Predmete domaće radinosti – vez, tkanje, pirotske ćilime – pretvorila je u kulturno blago i ponudila svetu kao autentičan izraz srpske tradicije.
Već 1884. godine organizovala je prvu izložbu u Novom Sadu, a samo šest godina kasnije 1890. godine izložila je radove i u Parizu, gde je za srpski komplet osvojila srebrnu medalju, a za pirotski ćilim posebnu nagradu. Bio je to trenutak kada su srpske domaćice zahvaljujući njenom trudu dospele u sam centar evropske mode. Nagrade su se nizale, interesovanje za rukotvorine raslo, a žene širom Srbije počele su da osećaju snagu sopstvenog rada i talenata.
Za svoj rad i posvećenost, Savka Subotić je odlikovana priznanjima srpskog i ruskog dvora, a 1910. i 1911. godine dobila je i poziv da govori kao ekskluzivni ženski govornik u uglednom Bečkom naučnom klubu. Takva čast bila je dokaz da je glas jedne žene iz Srbije mogao da odjekne u samom intelektualnom centru Evrope.
Pokret koji je predvodila prerastao je u organizovanu borbu za emancipaciju žena. Zbog svog doprinosa, Kolo srpskih sestara postavilo je Savku Subotić za prvu predsednicu, čime je i formalno potvrđena njena uloga predvodnice u osnaživanju žena.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Savka Subotić ostala je upamćena kao simbol srpske majke, brižne i požrtvovane, ali i odvažne vizionarke. Njeno delo pokazuje da su kultura, rad i obrazovanje najjače oružje u borbi protiv nejednakosti. Više od jednog veka kasnije, njen primer i dalje inspiriše da se sloboda žene meri ne samo pravima, već i mogućnošću da stvara, doprinosi i bude priznata.
