Italija ostvaruje istorijske rezultate u turizmu, ali taj rast nije održiv bez dubokih promena. Na to upozorava Marco Salustri iz italijanske nacionalne konfederacije preduzeća, koji za portal Euroborsa ističe da impresivne brojke mogu brzo da izgube vrednost ako se ključni problemi ne reše na vreme.
Iako je sektor u 2025. generisao oko 237 milijardi evra i privukao skoro 477 miliona posetilaca, sistem i dalje puca pod pritiskom. Samo u junu zabeleženo je 59 miliona dolazaka, dok je potrošnja stranih turista porasla za 9,4%. Ipak, Salustri upozorava da se iza rasta kriju tri ozbiljne kočnice.
Prva je birokratija. Fondovi za digitalizaciju, energetsku obnovu i poreske olakšice ostaju neiskorišćeni: koristi ih samo 27% objekata zbog komplikovanih i sporih procedura. Najviše stradaju mala preduzeća koja čine 75% sektora. Administrativni teret im oduzima resurse i usporava razvoj, pa ni dobri programi pomoći ne daju rezultate bez jednostavnijih pravila i bržih postupaka.
Drugi problem je radna snaga. Čak 18% sezonskih pozicija ostalo je nepopunjeno. Hoteli i restorani teško pronalaze radnike spremne za zahtevne smene i nesigurne perspektive.
Treći izazov je digitalni jaz. Oko 40% ugostitelja i dalje nema ozbiljnu online strategiju ni moderne rezervacione sisteme, što umanjuje vidljivost i usporava rad. Time Italija gubi deo konkurentnosti u odnosu na druge evropske destinacije koje su brže prihvatile digitalne standarde.
Kako kaže Salustri, bez pojednostavljene administracije, ozbiljne digitalne obuke i ulaganja u ekološke standarde, Italija rizikuje da rekordni rezultati ostanu samo prolazni.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija, za razliku od Italije, vidljivo jača svoju ponudu. U 2024. ostvaren je devizni priliv od 2,833 milijarde evra, što je 11% više nego prethodne godine. Posebno se ističe aktuelni Wine Vision u Beogradu, koji privlači sve veći broj stranih posetilaca i potvrđuje da se vinski turizam pretvara u jednu od najjačih i najprepoznatljivijih grana domaće ponude.
Piše: Stefan Bogdanović
