Berlin bi od 2028. godine godine mogao da uvede takozvani „porez na šećer“, a već sama najava izazvala je buru među građanima, proizvođačima hrane i trgovinskim lancima. Kako prenosi nemački ,,Berliner Kurier“, savezna vlada razmatra model dodatnog oporezivanja zaslađenih pića i proizvoda sa visokim sadržajem šećera, uz obrazloženje da bi time bili smanjeni troškovi lečenja bolesti povezanih sa gojaznošću i dijabetesom, ali i popunjene rupe u budžetu. Kritičari, međutim, upozoravaju da bi novi namet mogao najviše da pogodi obične potrošače koji se već suočavaju sa rekordnim troškovima života.
Kako izveštava ,,Berliner Kurier“, ideja se oslanja na modele koji već postoje u nekoliko evropskih država, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i pojedine skandinavske zemlje. Zagovornici tvrde da su nakon uvođenja poreza proizvođači smanjivali količine šećera u pićima kako bi izbegli dodatne troškove, dok su zdravstvene organizacije beležile pad konzumacije gaziranih napitaka među mladima. Ipak, deo nemačke javnosti smatra da država ponovo pokušava da kroz moralizovanje o zdravlju uvede još jedan fiskalni udar na stanovništvo.
Posebno nezadovoljstvo dolazi iz prehrambene industrije. Prema navodima nemačkih ekonomskih analitičara koje citira ,,Berliner Kurier“, proizvođači upozoravaju da bi dodatni porez povećao cene proizvoda u supermarketima i doveo do novih talasa inflacije. Manji proizvođači strahuju da neće moći da finansiraju reformulaciju proizvoda niti marketinške kampanje za „zdravije alternative“, dok veliki trgovački lanci već procenjuju moguće promene potrošačkih navika. Pojedini ekonomisti podsećaju da se ovakve mere često predstavljaju kao zdravstvena politika, ali da države istovremeno računaju na milijarde evra novih prihoda.
Debata je otvorila i šire pitanje granica državnog mešanja u privatni život građana. Konzervativni komentatori u nemačkim medijima ocenjuju da vlast postepeno prelazi sa edukacije na finansijsko kažnjavanje stanovništva zbog životnih navika. Kritike se posebno odnose na činjenicu da se sve češće oporezuju proizvodi koji su decenijama bili deo svakodnevne potrošnje, dok se odgovornost velikih prehrambenih korporacija prebacuje na krajnje kupce. U delu javnosti raste osećaj da se pod izgovorom „brige za zdravlje“ uvodi novi oblik kontrole tržišta i ponašanja ljudi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ako se svaka društvena i zdravstvena kriza rešava novim porezom, onda država polako prestaje da bude servis građana i postaje nadzornik njihovih navika. Umesto ozbiljne edukacije, promocije sporta i odgovornosti prehrambene industrije, najlakše je posegnuti za dodatnim nametima. Takve mere možda kratkoročno pune budžet, ali dugoročno stvaraju sve veće nepoverenje građana prema institucijama koje sve češće deluju kao finansijski tutor, a sve manje kao zaštitnik javnog interesa.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
