Цетиње је поново на ногама, али не због историјске славе или културне манифестације, већ због нове драме у организацији која себе назива Црногорском православном црквом (читај: НВО са аспирацијама). Самозвани митрополит Михаило, познатији као Мираш Дедеић, упутио је својеврсни „вапај народа“ против свог љутог ривала Бориса (ака Бојана Бојовића), који му, чини се, преотима трон и то буквално.
„Дозовите се памети, о Црногорци!“
У драматичном саопштењу које више личи на сценарио за сапуницу него на верски манифест, Мираш је својим сународницима поручио да се „дозову памети“, оптуживши Бориса да разара све што је он „мукотрпно градио“ последњих 30 година. Под „мукотрпним радом“ подразумева се вероватно његова борба за легитимитет, што је, судећи по досадашњем успеху, било више налик Дон Кихотовом јуришу на ветрењаче.
Борис је, према Мирашевим речима, отишао корак даље, па је сам себе прогласио митрополитом, направио „нови“ синод и почео да шири своју „верску“ империју, позивајући се на закон који, изгледа, дозвољава свашта, па чак и такве ексцесе.
„Лажне мошти и нови свеци“
У својој тиради, Мираш је Бориса оптужио за уношење „лажних моштију“ у објекте који, како каже, нису ни власништво те „нове“ цркве. Спектакл је достигао врхунац када је Борис, у маниру најмаштовитијих сценариста, прогласио блаженопочившег митрополита Антонија за свеца, уз претходно извађене посмртне остатке без сагласности породице, државе или, наравно, Мираша.
„Није најгоре што је заслепљен, већ што народ не види“
У још једном од својих већ препознатљивих сентименталних излива, Мираш је осудио народ што „не види“ шта се дешава. По његовом мишљењу, „народ“ очигледно није дорастао да схвати дубину ове трагикомедије, што оставља отворено питање ко заиста не види шта – народ или он.
Цетињска комедија
Док се два „митрополита“ боре за тзв. трон НВО ЦПЦ, Цетиње остаје поприште неозбиљног спектакла који би тешко ушао у било чију историју, осим као пример како не водити верску, нити било какву организацију. У међувремену, изгледа да ће ова борба трајати, јер, како ствари стоје, ни један ни други не показују знаке попуштања. Народ, пак, може само да се пита ко је следећи „светац“ и које ће мошти бити „обретење“ на реду.
„О мој народе, дозови се памети!“, вапи Мираш на крају саопштења. Али ко ће кога дозвати у овој причи, остаје да се види.
