U Austriji su radnici tokom 2025. godine odradili čak 45,9 miliona neplaćenih prekovremenih sati, što je dovelo do gubitka od oko 2,5 milijardi evra u zaradama, prema najnovijem izveštaju austrijskog sindikata ÖGB, zasnovanom na podacima Statistik Austria. Ova cifra znači da je gotovo svaki četvrti prekovremeni sat ostao bez ikakve nadoknade, što dodatno otvara pitanje stanja radnih odnosa u zemlji, gde zaposleni gube novac, a država ostaje bez značajnih prihoda od poreza i doprinosa.
Kako navodi ÖGB u saopštenju od 12. marta, neplaćeni sati ne predstavljaju samo finansijski gubitak za oko četiri miliona zaposlenih – u proseku oko 625 evra bruto po osobi – već i pokazatelj šireg problema manjka radne snage i rastućeg pritiska na zaposlene. U izveštaju se ističe da je ukupan broj prekovremenih sati dostigao 170 miliona, od čega je 27% ostalo bez plaćanja ili kompenzacije, što je više nego prethodne godine. Prema rečima Helene Šubert, članice saveznog rukovodstva ÖGB-a, reč je o „sistematskom uskraćivanju zarade“, pri čemu kratki rokovi za potraživanje prava – često svega tri meseca – dodatno olakšavaju poslodavcima da izbegnu obaveze.
Austrijski dnevnik „Der Standard“ piše da ova praksa državu košta oko 1,23 milijarde evra kroz izgubljene poreze i socijalne doprinose, dok sindikat upozorava da neplaćeni prekovremeni rad ne sme da postane „poslovni model“ za pojedine kompanije. Zato ÖGB traži strože kazne i uvođenje obaveznih dodataka za neplaćene sate, kako bi se poslodavcima onemogućilo da sistematski prebacuju teret poslovanja na zaposlene. Istovremeno, izostanak jasne reakcije vlasti pojačava utisak da se ovaj problem predugo toleriše.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova austrijska slika pokazuje da ni ekonomije Evropske unije nisu imune na ozbiljne oblike radne eksploatacije. Kada milioni prekovremenih sati ostanu neplaćeni, to više nije samo problem jednog sektora ili nekoliko poslodavaca, već signal dubljeg poremećaja u sistemu rada i zaštite zaposlenih. Ako se ovakva praksa nastavi, posledice neće trpeti samo radnici, već i čitavo društvo kroz pad poverenja, veću iscrpljenost zaposlenih i sve veći socijalni pritisak.
Piše: Nina Stojanović
