Akademija filmskih umetnosti i nauka objavila je 1. maja nova pravila za 99. dodelu Oskara, a u središtu pažnje našla se veštačka inteligencija i njena uloga u savremenoj filmskoj produkciji. Kako prenosi Vanity Fair, ključna promena odnosi se na jasno razgraničenje – najvažnije kreativne kategorije ostaju rezervisane isključivo za ljude.
U pravilima se precizira da će u glumačkim kategorijama biti priznate samo uloge koje je nesumnjivo izveo čovek uz svoju saglasnost. Isto važi i za scenarije – naglašeno je da autor mora biti čovek. Akademija je dodatno pojasnila da će svaka njena grana ocenjivati filmove „uzimajući u obzir stepen u kojem je čovek bio u srcu kreativnog autorstva“. Istovremeno, veštačka inteligencija nije potpuno isključena: njena upotreba „niti pomaže niti šteti šansama za nominaciju“, ali organizacija zadržava pravo da traži dodatnа objašnjenja o načinu njenog korišćenja i ulozi ljudskog autora.
Ova odluka dolazi u trenutku kada AI sve dublje prodire u filmsku industriju. Glumac Val Kilmer, koji je preminuo 2025. godine, biće „vraćen na ekran“ uz pomoć veštačke inteligencije, dok je britanska glumica i komičarka Elin van der Velden otišla korak dalje – kreirala je potpuno veštačkog glumca i razvila projekat „The Simulation“, satirični serijal u kojem AI lik funkcioniše kao globalna zvezda.
Tehnologija, međutim, nije novost u filmu. Još od 1992. godine, kada su napredne digitalne tehnike počele ozbiljnije da se koriste u produkciji, industrija eksperimentiše sa automatizacijom i digitalnim efektima. Kao jedan od pionirskih poduhvata često se navodi Terminator 2: Judgment Day, koji je otvorio vrata kompleksnim digitalnim transformacijama likova i postavio temelje kasnijem razvoju tehnologije. Od tada, kompjuterski generisane slike (CGI) postale su standard u filmskoj industriji.
Razlika je, međutim, ključna: CGI je alat kojim upravlja čovek, dok su savremeni AI sistemi dizajnirani da samostalno generišu sadržaj – često uz minimalnu ljudsku intervenciju. U osnovi te tehnologije nalaze se veliki jezički modeli (LLM), trenirani na ogromnim količinama tekstova, slika i video materijala koje su ljudi stvarali decenijama. Upravo zbog toga, sve je više pravnih sporova – glumci, scenaristi i studiji pokrenuli su tužbe protiv AI kompanija, tvrdeći da su njihova autorska prava korišćena bez dozvole.
Posle velikog štrajka holivudskih scenarista, u kojem je veštačka inteligencija bila jedno od ključnih pitanja, nova pravila Akademije deluju kao pokušaj da se jasno povuče granica između čoveka i mašine.
Nova pravila donose i veliku promenu u kategoriji za najbolji međunarodni film. Pored nacionalnih kandidata, sada će u trku moći da uđu i filmovi koji osvoje glavne nagrade na najvažnijim svetskim festivalima, poput Kana, Berlina ili Venecije. Takođe, ubuduće se kao dobitnik neće voditi država, već sam film, dok će režiser biti formalno priznat kao oskarovac.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Poruka je jasna: tehnologija može da pomogne, ali ne može da preuzme ulogu čoveka u procesu stvaranja umetničkog dela — jer film je po svojoj suštini, delo ljudske imaginacije, emocije i odgovornosti, a ne algoritma.
Piše: Biljana Stepanović
