U Beču se produbljuje jezički problem u školama: gotovo polovina dece koja polaze u prvi razred ne govori nemački dovoljno dobro da prati nastavu. Na to upozorava opoziciona OVP, uz ocenu da je reč o ozbiljnom problemu koji može dugoročno ugroziti obrazovni sistem, tržište rada i funkcionisanje grada.
Harald Cirfus, predsednik kluba OVP u bečkom parlamentu i portparol za obrazovanje, oštro kritikuje vlast koju čine SPO i NEOS. „Škola je samo vrh ledenog brega. Ako deca ne nauče jezik sredine, kakva ih budućnost čeka? Postaće korisnici socijalne pomoći“, upozorava on. Prema podacima koje iznosi OVP, situacija se iz godine u godinu pogoršava: što je više dece sa slabim znanjem jezika, to je teže održati nivo nastave.
U opoziciji smatraju da dosadašnje mere nisu dale rezultat. Iako je Betina Emerling (NEOS), gradska većnica za obrazovanje, pokrenula programe ranog učenja jezika u vrtićima, OVP ocenjuje da su ti koraci nedovoljni i zakasneli. „SPO i NEOS nisu uspeli da reše problem. Bivši gradski prosvetni funkcioner Kristijan Viderker sada je ministar, ali bez vidljivih rezultata“, navodi Cirfus.
OVP traži hitne mere: procenu znanja nemačkog već u ranom uzrastu, obavezno pohađanje vrtića za decu sa jezičkim zaostatkom i jasan cilj da svako dete pre škole govori nemački. „Ovo nije samo pitanje ocena, već funkcionisanja društva“, poručuju iz ove stranke.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Upozorenja su jasna, ako se problem ne reši na vreme, posledice će se osetiti i van škola u privredi i svakodnevnom životu. Kritičari ističu da se iza političkih parola o multikulturalnosti sve jasnije vidi cena nedovoljne integracije, koju će, kako navode, snositi i sadašnje i buduće generacije.
Piše Stefan Stojanović
