Nedavni slučaj iz Austrije u kojem su dvoje policajaca tužili dnevni list Der Standard jer su tokom demonstracija fotografisani i prikazani bez svoje saglasnosti, otvorio je važnu pravnu i društvenu raspravu i van granica te zemlje. Privredni sud u Beču odbacio je njihove zahteve, ocenjujući da javni prostor i javna funkcija nose drugačiji nivo očekivane privatnosti. Fotografisanje policajaca u uniformi i na dužnosti, prema tom sudu, nije samo dozvoljeno, već deo legitimnog javnog izveštavanja, pod uslovom da se ne zloupotrebi.
Ipak, ono što se u Austriji rešava u okvirima sudske pristojnosti, kod nas poprima oblike otvorene agresije. Tokom protesta i blokada u Srbiji, građani često snimaju policajce iz neposredne blizine, unoseći im se kamerom u lice, provocirajući, vređajući i objavljujući te snimke uz uvredljive ili preteće komentare. To se opravdava borbom za istinu i pravdu. Međutim, pitanje je da li je to zaista pravo ili zloupotreba prava?
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, član 323 propisuje da je ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti krivično delo koje može biti sankcionisano i zatvorskom kaznom. Takođe, član 138 štiti službena lica od ozbiljnih pretnji i napada, naročito ako su u vezi sa obavljanjem dužnosti.
Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, fizičko lice može biti smatrano prepoznatljivim čak i bez navođenja imena, ako su dostupni elementi identifikacije, kao što su snimci lica, glas, odeća, kontekst, ali važno je napomenuti da su blokaderi često snimali pločice sa imenima policajaca. Objavljivanje takvih snimaka bez zakonskog osnova ili saglasnosti, naročito ako su praćeni uvredama ili pretnjama, može predstavljati povredu prava i osnov za tužbu ili prijavu nadležnim organima.
Dodatno, Zakon o javnom redu i miru (član 8. i 13.) sankcioniše ponašanje koje narušava javni red, uključujući vređanje službenih lica, kao i ponašanje koje može izazvati osećaj ugroženosti kod građana ili narušavanje mira.
Treba razlikovati legitimno snimanje zbog potencijalne zloupotrebe od ciljanog uznemiravanja, vređanja i izlaganja ljudi digitalnom linču. Javnost ima pravo da zna, ali niko nema pravo da ugrožava dostojanstvo, bezbednost i privatnost, pa ni policajcu koji vrši dužnost.
Iza pancira i uniforme stoje ljudi koji nakon haotičnog dana, se presvuku u civilno odelo i idu svojoj deci, svojim roditeljima, prijateljima i svakodnevici. Kada im neko bez pitanja objavi lice na mrežama uz uvrede i pretnje, nije samo narušio njihova prava, narušio je i dostojanstvo profesije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Demokratija ne počiva na uvredama, već na odgovornosti. Sloboda izražavanja nije dozvola za divljaštvo. Ako zahtevamo od države da poštuje prava građana, moramo poštovati i institucije koje tu državu čine funkcionalnom. Policajac na dužnosti nije neprijatelj već čuvar.
Piše: Nina Stojanović
