Januar 2026. godine u istočnoj Austriji protiče sa temperaturama i do dva stepena ispod višedecenijskog proseka, što ga čini najhladnijim početkom godine još od 2017. godine. Ova dugotrajna hladnoća odmah se preliva na kućne budžete. Prema podacima E-kontrola, svaki stepen niže spoljašnje temperature povećava potrošnju energije za grejanje za 6% do 8%, što za prosečno domaćinstvo znači dodatnih 6 do 10 evra nedeljno. Istovremeno cena gasa na evropskom tržištu skočila je za 25% u samo sedam dana, najviše od oktobra 2023. godine, dok su skladišta u Austriji popunjena sa svega 53%, oko 15% manje nego prošle zime. Struja, gas i lož-ulje ostaju najskuplje opcije, a računi rastu brže od plata.
Ovo nije samo posledica hladnog vremena, već pokazatelj dubokih slabosti evropskog energetskog sistema. Godinama su Brisel i Beč isticali zelenu tranziciju i sigurnost snabdevanja, ali prva ozbiljnija hladnoća otkriva zavisnost od gasa, nedovoljno popunjena skladišta i cene koje divljaju čim potražnja poraste. Saveti građanima da snize temperaturu u stanu ili da „pametno provetravaju“ zvuče cinično u situaciji kada mnogi već biraju između grejanja i drugih osnovnih troškova. Daljinsko grejanje u Beču i dalje ima monopol, dok su peleti i toplotne pumpe dostupni samo onima koji mogu da izdvoje velika sredstva unapred.
Dok se građani suočavaju sa hladnim stanovima, vlagom i buđi, država i energetske kompanije nastavljaju da posluju bez ozbiljnog pritiska. Kriza se ne tretira kao vanredno stanje, već kao nova normalnost. Cena grešaka u planiranju i političkih odluka ponovo se prebacuje na domaćinstva, koja ostaju poslednja u lancu zaštite.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova zima razotkriva koliko je evropska energetska bezbednost krhka kada se zasniva na neizvesnim tržištima i političkim iluzijama. Dok se stanovništvo bori sa mrazom i rastućim računima, sistem štiti interese na vrhu. Još jednom se potvrđuje pravilo – cenu pogrešnih odluka uvek plaća onaj ko ima najmanje prostora da se zaštiti.
Piše: Stefan Stojanović
