Danas 5. maja, navršava se 143 godine od rođenja jednog od najvećih srpskih kompozitora – Petra Konjovića. Čoveka koji je klasičnu muziku obojio balkanskim bojama, narodnom melodijom i dubokom emocijom, pretvorivši je u umetnost koja priča priče o našem narodu, njegovoj patnji, radosti i neukrotivoj duši.
Petar Konjović rođen je 1883. godine u Čurugu, kod Žablja u Bačkoj, školovao se u Novom Sadu i Somboru, a muzičko obrazovanje stekao je na Praškom konzervatorijumu – tadašnjem centru evropske muzičke ideje. Vratio se kući sa znanjem moderne Evrope, ali sa srcem punim srpskih pesama i priča. I upravo tu, na spoju tradicije i modernizma, stvorio je delo koje je obeležilo čitavu jednu epohu srpske muzike.
Konjović je autor pet opera, simfonijskih dela, kamernih kompozicija, horova i solo pesama. Njegova „Koštana“, nastala prema drami Borisava Stankovića, smatra se krunom srpske nacionalne opere. Velika čočečka igra iz „Koštane“ i danas odzvanja kao simbol vitalnosti i strasti Vranja i celog juga Srbije. Opera „Knez od Zete“, prema Lazi Kostiću, donela je evropski romantizam u srpski muzički svet, dok je „Ženidba Miloševa“ („Vilin veo“) pokazala njegovu sposobnost da mit i legendu pretvori u živo muzičko delo.
Bio je direktor Zagrebačke opere, profesor, a kasnije i rektor Muzičke akademije u Beogradu. Kao akademik SANU i osnivač Muzikološkog instituta, Konjović nije samo stvarao, on je gradio temelje moderne srpske muzičke institucije. Njegova dela nisu samo note na papiru; ona su most između seoskog kola i koncertne dvorane, između istočnjačkog melosa i zapadne forme.
U vreme kada je srpska kultura tražila svoj glas u Evropi, Konjović je pokazao da taj glas može biti i snažan i lep, da može da plače i da se raduje, da pamti i da sanja. Njegova muzika nosi miris ravnice, zvuk tambure i dubinu epske pesme.
Zato je 5. maj dan kada se podsećamo da prava umetnost nastaje kada kompozitor ne kopira svet, već sluša sopstveni narod i pretvara njegovu dušu u zvuk. Petar Konjović je to radio celog života – i taj zvuk i dalje živi u svakom ko voli srpsku muziku.
Hvala ti, Maestro.
Piše: Stefan Bogdanović
