U okviru koncertne serije „Novi Sad kao sudbina“ Dunavske sonate, u Kulturnom centru Novog Sada održan je koncert „Upotreba čoveka“, u čast slavnog pisca Aleksandra Tišme.
Tokom koncerta, koji je poneo naziv po Tišminom najpoznatijem delu, izvedena su dela njegovih omiljenih kompozitora Bele Bartoka, Đuzepea Verdija, Dmitrija Šostakoviča, Antonjina Dvoržaka i Arama Hačaturijana.
Nastupili su Duo Sonata, koji čine pijanista Jožef Riter i violinistkinja Andrijana Rajić, sopran Olivera Bolta i Duo Gemini, koji čine violinistkinje Kristina Lakić i Isidora Gajin. Tribina mladih bila je ispunjena do poslednjeg mesta uprkos kiši, a koncertu je prisustvovala i porodica proslavljenog pisca – snaja Marta i unuka Marijana.
„Večerašnjim koncertom odali smo počast jednom od najznačajnijih novosadskih i evropskih pisaca 20. veka, Aleksandru Tišmi. Piscu koji je Novi Sad nosio u sebi kao unutrašnji pejzaž, kao sudbinu, kao prostor sećanja, stradanja i moralnih pitanja. Tišmina proza je okrenuta čoveku, istoriji i savesti. A kao i svaki veliki umetnik, živeo je u dijalogu sa drugim umetnostima, posebno sa muzikom. Obeležili smo pet decenija romana ‘Upotreba čoveka’, koji je u našem savremenom svetu možda i aktuelniji nego ikad“, rekla je Milica Trifunov, predsednica udruženja Dunavska sonata.
Aleksandar Tišma rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. godine u Novom Sadu. Prvu zbirku pripovedaka „Krivice i krčma“ objavio je 1961. godine. Neka od njegovih najpoznatijih dela su „Knjiga o Blamu“, „Upotreba čoveka“, „Škola bezbožništva“ i „Kapo“. Prevođen je na 17 jezika. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Dobitnik je velikog broja domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima je i francuski Orden viteza Nacionalnog reda za zasluge.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Radnja mnogih njegovih dela odvija se u Novom Sadu, zbog čega je Tišma podjednako slavljen i osporavan. Na pitanje da li je Novi Sad iz njegovih dela „pravi“ Novi Sad, u jednom od mnogobrojnih intervjua rekao je:
„Novi Sad je za mene grad svih gradova na svetu. Grad simbol. Grad obrazac. Ja ga oblikujem, modelišem prema svojim unutrašnjim predstavama o ljudskoj zajednici, ljudskom kolektivu, a pošto živim tu, mislim da, do određene mere, ipak prikazujem sredinu koju opisujem.“
Piše: Siniša Kostić
