Za Srbe u dijaspori avgust nije samo letnji mesec, to su dani tugovanja zbog ličnih rana, porodičnih priča i momenti zajedničkog ćutanja.
Dan sećanja na stradale i prognane u operaciji „Oluja“, koja je 1995. godine iz Krajine proterala više od 200.000 Srba, obeležava se širom sveta. Tiho, dostojanstveno, u krugu porodice ili u zajednici. Dok se u Hrvatskoj sramno slavi kao dan pobede, u srpskim sredinama taj datum ostaje simbol tuge, razaranja i gubitka doma.
Svake godine u Srbiji Oluja se obeležava zvanično sa poštovanjem, ali važno je znati da Oluja ne živi samo u zvaničnim ceremonijama i govorima, već u uspomenama koje čuvaju obični ljudi, oni koji su nakon avgusta 1995. godine nastavili svoje živote u Americi, Kanadi, Austriji, Nemačkoj i Australiji.
„Moj otac je nosio mene i brata u naručju dok smo bežali iz Benkovca. Svake godine 5. avgusta palimo sveću i gledamo slike koje je spasao. To je naš dan tuge, ne zaborava“, kaže Milena iz Beča.
U srpskim pravoslavnim crkvama širom sveta, tog dana se održavaju parastosi i pomeni. U gradovima poput Čikaga, Toronta, Sidneja i Hamburga organizuju se večeri sećanja, gde preživeli dele svoja svedočenja, prikazuju se dokumentarni filmovi i čitaju pisma onih koji su prošli kolone, šume i granice, i nikada se nisu vratili.
„Kad mi neko kaže ‘Oluja je oslobođenje’, ja se setim bake koja je umrla u traktoru na putu ka Srbiji. Ne možemo da zaboravimo ono što smo prošli“, priča Miloš iz Čikaga.
Za mnoge porodice koje danas žive u dijaspori, sećanje na Oluju je prva i osnovna lekcija koju prenose deci.
„Moja deca su rođena ovde, ali svake godine im pričam zašto 5. avgust nije običan dan. Učim ih da ne mrze, ali da pamte“, kaže Jelena iz Toronta.
U digitalno doba, zajedničko pamćenje nalazi put i kroz društvene mreže. Na Facebooku i Instagramu dele se svedočenja, stare fotografije i poruke sa porukom: Pamćenje ne zna za granice.
Iz srpskog ugla:
Dan sećanja na Oluju za Srbe širom sveta ostaje više od ceremonije, to je trenutak kada se svet zaustavlja i misli vraćaju na dom, one koji su ga izgubili i one koji ga nikada nisu preboleli.
