Политичка сцена Француске потресена је до темеља! У драматичном развоју догађаја, француски парламент је вечерас изгласао неповерење влади премијера Мишела Барнијеа. Са 331 гласом против, овај потез означава крај најкраћег премијерског мандата у историји Пете републике – Барније је био на функцији свега три месеца.
Политичка криза без преседана
Одлука је дошла након што је Барније, без консултација и подршке парламента, покушао да наметне буџет за наредну годину користећи специјалну клаузулу француског Устава. Ово је изазвало бес како у редовима левице, тако и у крајње десничарским круговима, који су се уједињени супротставили премијеру.
„Ово је крај једног периода, али и почетак дубљих промена које Француску воде у неизвесност,“ коментаришу политички аналитичари.
Макронова позиција на климавим ногама
Ситуација додатно компликује чињеница да је председник Емануел Макрон у јулу распустио парламент након великог успеха крајње деснице на европским изборима. Иако је тада успео да формира блок са левицом како би спречио долазак Марин Ле Пен на власт, овај савез сада показује пукотине.
Барније је постављен као компромисно решење из редова десничарских републиканаца, али његов приступ изазвао је негодовање левице која је оптужила премијера да ради у договору са крајњом десницом.
Нема већине, нема стабилности
Садашња криза оставља Макрона у деликатној позицији – нико нема апсолутну већину, а политичке тензије се из дана у дан појачавају. Очекивања су да ће председник предложити новог кандидата за премијера, али без подршке већине у парламенту, Француска је на ивици дубље политичке нестабилности.
Нови поредак куца на врата Европе?
Овај развој догађаја одјекује широм Европе, где многи виде ово као сигнал да центристички блокови попут Макроновог губе тло под ногама. Да ли је ово наговештај новог политичког поретка у Европи? Док левица и десница преузимају примат, све је јасније да је старим политичким елитама време истекло.
Док Европа гледа према Француској са неизвесношћу, једно је сигурно – француски политички пејзаж се радикално мења. Макрону, који је некада био симбол стабилности и проевропског духа, остаје да у борби са унутрашњим притисцима и даље брани своју позицију. Али, како време одмиче, све више се чини да је његов политички сат почео да откуцава.
