Патетично ликовање и злурадост које је отказивање састанка између Мандића и Метсоле изазвало у антисрпском политичком и медијском сектору Црне Горе – индикатор су озбиљне кризе и слабости које такав сектор преживљава.
Било да се ради о званичном појашњењу о отказивању састанка (тј. због хитних приватних разлога Метсоле), или пак о верзији о којој спекулишу србофобни медији – усхићење које је дати догађај проузроковао у редовима шовинистичке опозиције показује жалосно стање у којем се она тренутно налази. Зашто? Зато што се тренутно читава политичка стратегија датог амбијента, његове идеје, утицај, инвентивност, креативност – састоји у биједном церекању због отказивања неког састанка. То је препотентна манифестација губитничког менталитета који је, уназад неколике године, почео да преовладава у политичком и медијском амбијенту србофоба, којег они очигледно и даље нијесу свјесни. Али су га и те како свјесни грађани наше земље, који са стране посматрају такве перфидне манифестације немоћи.
А шта ће припадници антисрпског амбијента чинити када такав састанак ускоро ипак буде одржан, као и многи други? Како ће такав развој ситуације објаснити, колико ће горких суза тада излити њихова шовинистичка пера? Појаснимо: за мафиократски ДПС, његове сателите и медијске слуге – било који политички представник српског народа из Црне Горе, нема права да се састаје са званичницима из иностранства. За њих, који антисрпство стављају испред државних интереса и који су научили да владају на неправди и дискриминацији, спровођење политика које представљају дисконтинуитет с тиранијом – равно је навионалној издаји.
Но, још увијек је антисрпски амбијент на вријеме да се навикне на чињеницу да ће се српски политички представници из Црне Горе састајати и договарати са европским и свим другим званичницима. Године навикавања су пред њима.
