Nemačka desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), dostigla je novi rekord popularnosti i pobedila bi na hipotetičkim izborima za Bundestag sa 28% glasova, pokazala je najnovija anketa instituta INSA za nemački list ,,Bild am Sonntag“.
Prema ovom istraživanju, AfD je pretekla hrišćansko-demokratski blok kancelara Fridriha Merca, CDU/CSU, koji bi osvojio 24% glasova. Kako prenose mediji, pozivajući se na rezultate istraživanja, AfD je time ostvarila istorijski maksimum i učvrstila poziciju najjače političke snage u zemlji.
Prema izveštajima agencije ,,Reuters“, nemačkih medija poput ,,Handelsblatt-a“ i ,,Welt-a“, kao i samog ,,Bild-a“, anketa je sprovedena između 20. i 24. aprila 2026. godine. AfD je porasla za jedan procentni poen u odnosu na prethodnu nedelju, što je najviši rezultat koji je INSA ikada zabeležio za ovu stranku.
Socijaldemokrate, SPD, ostaju na 14%, Zeleni su na 12%, uz pad od jednog procentnog poena, dok Levica ima 11% podrške. Ostale stranke, uključujući FDP i BSW, nalaze se ispod izbornog praga od 5%.
Ovo predstavlja značajan pomak u odnosu na februarske izbore, kada je AfD osvojila oko 20,8% glasova. Sada, prema anketi, ima četiri procentna poena prednosti u odnosu na Mercov blok.
Stručnjaci rast AfD-a povezuju sa sve većim nezadovoljstvom nemačkih građana politikom aktuelne vlade, posebno po pitanjima migracija, visokih energetskih cena i ekonomske stagnacije. Kancelar Fridrih Merc, koji predvodi koaliciju CDU/CSU i SPD, suočava se sa kritikama zbog nedovoljno odlučne reakcije na te izazove.
AfD, koju predvode Alis Vajdel i Tino Krupala, koristi takvo raspoloženje u svojoj kampanji. Iako druge partije i dalje odbijaju saradnju sa AfD-om, anketa pokazuje duboke podele u nemačkom društvu i moguće dugoročne posledice po stabilnost evropske politike.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Uspon AfD-a, iako zabrinjavajući za deo evropske elite zbog njihove retorike, pre svega odražava nezadovoljstvo dela nemačkih građana politikama otvorenih granica, zelenog prelaska i sve većeg prenošenja nadležnosti na Brisel.
Za Srbiju, jačanje suverenističkih i desničarskih snaga u ključnim zemljama EU moglo bi otvoriti prostor za pragmatičniju saradnju: manje ideoloških pritisaka po pitanju Kosova, migracija i energetike, a više razgovora o nacionalnim interesima.
Pod uslovom da se izbegnu ekstremi i očuva dijalog, ovakvi trendovi u Evropi mogu biti signal povratka realne politike u kojoj Srbija može da traži ravnotežu između Istoka i Zapada, bez diktata iz Berlina ili Brisela.
Piše: Nina Stojanović
