Već sama titula čini Pitera Frankopana sagovornikom u turbulentnim vremenima – 54-godišnji britanski naučnik na Univerzitetu u Oksfordu nosi zvanje profesora globalne istorije. Time je on, po službenoj dužnosti, stručnjak za svetsku istoriju koja se upravo nanovo piše sa težištem na Aziji i promenama globalnih centara moći.
U ekskluzivnom intervjuu za nemački poslovni list ‘Handelsblatt’, objavljenom krajem decembra 2025. godine, Frankopan oštro kritikuje slabost vođstva evropskih političara. Prema njegovim rečima, Evropa se suočava sa dubokim izazovima u geopolitici, gde se sve više pokazuje nesposobnost da se adekvatno odgovori na brze promene. On ističe da evropski lideri često reaguju umesto da anticipiraju događaje, za razliku od azijskih sila koje grade dugoročne strategije.
Posebno zanimljiv deo intervjua tiče se odnosa prema Kini. Frankopan zahteva potpuno drugačiji pristup Pekingu, ne konfrontaciju, već pragmatičnu saradnju. „Borba između dve supersile – SAD i Kine – nikada neće prestati“, kaže on, ali Evropa mora da nađe svoj put između njih, umesto da slepo prati Vašington. Njegova putovanja po Aziji, kako sam navodi, oblikovala su ovaj pogled – dok Evropa stagnira u unutrašnjim sukobima, Azija nastavlja ubrzani uspon, sa Kinom na čelu.
Frankopan, autor bestselera poput „Put svile“ i „Zemlja preobražena“, poznat je po pomeranju fokusa sa evrocentrične istorije ka globalnim povezanostima. Njegov optimizam iznenađuje – uprkos trenutnim tenzijama, izglede za 2026. godinu vidi kao „iznenađujuće dobre“. Razlozi leže u ekonomskom oporavku Azije, novim trgovinskim vezama i mogućnosti da Evropa konačno preuzme inicijativu ako promeni pristup.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Frankopanove reči su opomena za Evropu, ali i za nas na Balkanu ko god ostane pasivan u sukobu supersila, biće marginalizovan. Srbija i region moraju tražiti balans između Istoka i Zapada, koristeći pragmatizam umesto ideoloških sukoba, jer istorija nas uči da se centri moći pomeraju, a oni koji se ne prilagođavaju – nestaju sa mape važnih igrača.
Piše: Nina Stojanović
