Zdravko Pečar je bio čovek koji je retko gde ostajao neprimećen. Novinarsku karijeru započeo je u državama zapadne i centralne Afrike, gde je pratio vojske preko savane i sela koje je rat već izmenio. Kasnije je postao ambasador Jugoslavije u Maliju i Gani, sa odgovornošću i prema susednim zemljama, pa su se njegovi dani pretvarali u neprestano putovanje između kultura, jezika i običaja.
U te krajeve nije odlazio praznih ruku, niti se praznih ruku vraćao. Sa sobom je nosio maske, figure, predmete od drveta, kamena, bronze i tekstila – dela afričkih plemena koja su mu postala bliska. Zajedno sa suprugom Vedom Zagorac čuvao je svaki komad kao svedočanstvo sveta koji ga je fascinirao.
Kada se vratio u Beograd, odlučio je da ta bogatstva ne ostanu skrivena. Tako je 1977. godine pravo u prestonicu stigao Muzej afričke umetnosti, prvi i jedini takvog tipa u regionu. Osnovna kolekcija porodice Pečar postala je temelj ustanove koja će ubrzo početi da se širi otkupima i poklonjenim celinama, pa danas broji nekoliko hiljada autentičnih predmeta iz zemalja zapadne, centralne i istočne Afrike.
Muzej je vremenom izrastao u živ organizam: otvorio je digitalni katalog, pokrenuo časopis, osmislio programe i izložbe koje približavaju umetnost udaljenih naroda posetiocima u srcu Beograda.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zdravko Pečar napustio nas je 1993. godine, ali njegova vizija i dalje traje. Njegova i Vedina ostavština podseća koliko je važno graditi mostove razumevanja između Srbije i afričkih naroda koje je Pečar iskreno voleo. Predmeti koje je donosio nisu samo umetnost, već izraz poštovanja i radoznalosti prema dalekim kulturama. Muzej afričke umetnosti i danas potvrđuje da razlike ne moraju da budu prepreka, već prilika da se kroz susret stvori poverenje i zajednička vrednost.
Piše: Stefan Bogdanović
