Kod mlekomata na Bežanijskoj kosi, u pola sedam uveče, red se formira brže nego obično. Majke sa flašama u rukama, mladi roditelji sa decom u kolicima – svi dolaze po sveže kozije mleko. „Za dete koje ima alergije, ovo je spas“, kaže Ana (32), jedna od redovnih mušterija. Takve scene danas više nisu retkost u srpskim gradovima. Kozije mleko, nekada gotovo isključivo vezano za seoska domaćinstva, sada sve češće stiže direktno do potrošača u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Subotici – preko mlekomata, pouzdanih farmi i kućne dostave.
U većim gradovima Srbije kozije mleko postaje sve dostupnije. U Beogradu i Novom Sadu postavljeni su mlekomati sa sirovim kozjim mlekom dostupnim tokom celog dana, dok u Kragujevcu i Nišu pojedine farme organizuju isporuku na kućnu adresu. Subotica se posebno izdvaja organskom proizvodnjom, a među poznatijim domaćim proizvođačima nalaze se farme koje, pored mleka, nude i kefir, surutku i različite vrste sireva. Cene se, u zavisnosti od proizvođača i načina isporuke, uglavnom kreću od 180 do 250 dinara po litru.
Sve veće interesovanje roditelja za kozije mleko podstaknuto je i njegovim osobinama. Lakše se vari od kravljeg, bogato je vitaminom A, kalcijumom, selenom i drugim hranljivim sastojcima, pa se često bira kao deo raznovrsne ishrane. Posebnu pažnju privlači među porodicama koje traže alternativu uobičajenim mlečnim proizvodima. Istovremeno, domaća proizvodnja dobija dodatni vetar u leđa i kroz državne podsticaje, uključujući subvencije po grlu i programe za razvoj stočarstva i organske proizvodnje.
Kupcima se savetuje da mleko nabavljaju preko proverenih mlekomata ili direktno sa registrovanih farmi, kao i da sirovo mleko pre upotrebe obavezno termički obrade. Sve češće se poručuje i onlajn, uz isporuku istog dana, što dodatno približava ovaj proizvod gradskim porodicama.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ovo nije samo prolazni trend, već jasan znak da selo i grad mogu da se povežu kada postoji podrška proizvodnji i svest o vrednosti domaće hrane. Kozije mleko ponovo nalazi svoje mesto na trpezi, a domaće farme pokazuju da kvalitet, upornost i dobar proizvod uvek pronađu put do kupca.
Piše: Nina Stojanović
